To pitanje je, kažu kosmolozi, i važno i zanimljivo. Spada u ona na koja odgovor nije jednostavno i lako dati uprkos svom znanju nauke minulih vekova. Samo pitanje govori o nivou spoznaje prirode, jer sve do pre jednog veka ono je bilo toliko besmisleno da nije ni moglo biti postavljeno.
Naučnici su pošli od pretpostavke da se univerzum NE okreće. U njemu samom sve se okreće, i galaksije i zvezde i planete i tako redom, ali on sam ne. Takvo razmišljanje utkano je u kosmološki model koji opisuje svemir. Ipak, voleli su da to provere. Kako to utvrditi? Do odgovora su pokušali da dođu izučavanjem kosmičkog pozadinskog zračenja (Cosmic Microwave Background, CMB), a to je toplotno zračenje koje vuče poreklo od Velikog praska (ili preciznije 380.000 godina nakon tog događaja). Ovo zračenje je najstarija svetlost koja dopire do nas i možemo da je detektujemo. Ono predstavlja dragoceni izvor podataka za kosmologe.
E sad, kosmičko pozadinsko zračenje je isto u svim smerovima, a vrlo malim varijacijama temperature. Kada kažemo da se radi o vrlo malim varijacijama onda je to u ovom slučaju zaista malo. Razlika u temperaturi iznosi svega hiljaditi deo stepena – a to je dovoljno da je istraživači uoče, izmere i izuče. Ideja a je bila da vide da li ove razlike mogu da svedoče o tome da je svemir na bilo koji način iskrivljen, što bi opet moglo da bude rezultat rotacije ili širenja većem u jednom nego u drugom smeru.
Nakon niza merenja i analiza konačno su došli do zaključka da kosmičko pozadinsko zračenje ne pruža dokaz o rotiranju. Svemir je, kako za sada izgleda, izotropan i homogen, što u konačnom znači da je jednoličan i da se ne vrti.
(Ilustracija WMAP)
(Astronomski magazin)
