Експлозија звезде супернове изузетно је насилан догађај што обично укључује звезду више од осам пута већу од нашег Сунца која исцрпљује своје нуклеарно гориво и пролази кроз колапс језгра. Но, ређа врста укључује другачију звезду, белог патуљка, и двоструку експлозију. Научници су први пут добили фотографске доказе ове врсте супернове, користећи Врло велики телескоп Европскњ јужне опсерваторије у Чилеу.
Узастопне експлозије уништиле су белог патуљка који је имао масу отприлике једнаку Сунцу и налазио се око 160.000 светлосних година од Земље у смеру сазвежђа Дорадо у галаксији близу Млечног пута званој Велики Магеланов облак. Светлосна година је удаљеност коју светлост пређе у једној години, што одговара 9,5 милијарди километара. Слика приказује место експлозије отприлике 300 година након што се догодила, с две концентричне љуске елемента калцијума које се крећу напоље.
Ова врста експлозије, названа супернова типа Iа, укључивала би интеракцију белог патуљка и блиско орбитирајуће звезде пратиље, било другог белог патуљка или необичне звезде богате хелијумом, у ономе што се назива бинарни систем. Примарни бели патуљак би својом гравитацијом почео извлачити хелијум из своје пратиље. Хелијум на површини белог патуљка у неком тренутку постао би толико врућ и густ да би детонирао, стварајући ударни вал који би компримирао и запалио темељно језгро звезде и изазвао другу детонацију.
„Ништа не остаје. Бели патуљак је потпуно уништен”, рекао је Пријам Дас, докторанд астрофизике на Универзитету Нови Јужни Велс у Канбери (Аустралија), главни аутор студије објављене у часопису Nature Astronomy. „Временско кашњење између две детонације у бити је одређено временом које је потребно да детонација хелијума путује од једног пола звезде до другог. То је само око две секунде”, додао је астрофизичар и коаутор студије Иво Зајтенцал, гостујући научник на Аустралском националном универзитњту у Канберри. Kод чешћег типа супернове преостатак масивне експлодиране звезде остаје у облику густе неутронске звезде или црне рупе.
Астрономи су користили инструмент MUSE, Multi Unit Spectroscopic Explorer, на телескопу у Чилеу да мапирају расподелу различитих хемијских елемената након супернове. Kалцијум се на слици види у плавој боји – спољњи прстен узрокован првом детонацијом, а унутрашњи прстен другом. Ове две калцијумове љуске представљају савршен недвосмислени доказ механизма двоструке детонације”, објаснио је Дас. „Ово можемо назвати форензичком астрономијом, будући да проучавамо мртве остатке зврзда да бисмо разуели шта је узроковало смрт.”
Звезде с масом до осам пута већом од нашег Сунца чини се да су предодређене да постану бели патуљци. На крају сагоре сав водоник који користе као гориво. Гравитација затим узрокује њихов колапс и одува спољашње слојеве у фази црвеног дива, остављајући на крају компактно језгро – белог патуљка. Велика већина њих не експлодира као супернове. Иако су наичници знали за постојање супернова типа Iа, до сада није било јасних визуелних доказа такве двоструке детонације. Супернове типа Iа важне су у смислу небеске хемије јер стварају теже елементе попут калцијума, сумпора и железа.
(Илустрација ESO)
(Индекс)
