Није лако направити редослед физичара по њиховом значају током претходних векова и свака листа је мање или више субјективна. Ипак, сваки од наведних сасвим сигурно припада овој листи.
Алберт Ајнштајн (бр. 1) се сматра једним од највећих научника свих времена. Најпознатији је по развоју теорије релативитета. Ајнштајн је такође допринео развоју квантне механике и добио је Нобелову награду 1921. за откриће закона фотоелектричног ефекта. Његова формула еквиваленције масе и енергије, названа је најпознатијом једначином. Године 1916. објавио је рад о општој релативности, уводећи своју теорију гравитације, а 1917. је применио ту општу теорију релативности да би моделовао структуру универзума.
Сер Исак Њутн (бр. 2) је препознат као један од најутицајнијих научника свих времена. Његова чувена књига Principia Mathematica успоставила је класичну механику. Њутн је формулисао законе кретања и универзалне гравитације. Kористећи свој математички опис гравитације, успео је да изведе Kеплерове законе планетарног кретања. Поред тога, Њутн је направио и први практични рефлектујући телескоп.
Џејмс Kлерк Максвел (бр. 3) био je шкотски математичар и научник одговоран за класичну теорију електромагнетног зрачења. Први је описао електричну енергију, магнетизам и светлост као различите манифестације истог феномена. Максвелове једначине за електромагнетизам назване су другом великом унификацијом у физици, при чему је прву остварио Исак Њутн.
Нилс Бор (бр. 4) је направио фундаменталне доприносе разумевању атомске структуре и квантне теорије, за шта је добио Нобелову награду 1922. Развио је Боров модел атома, предлажући да су енергетски нивои електрона дискретни и да се електрони крећу у стабилним орбитама око атомског језгра.
Рирд Фајнман (бр. 5) најпознатији је по свом раду на формулацији интегралних путања квантне механике и развоју теорије квантне електродинамике. За допринос развоју квантне електродинамике, Фајнман је добио Нобелову награду за физику 1965. године. Поред тога, Фајнман се придружио пројекту Менхетен (Manhattan project) чији је циљ био развој прве америчке атомске бомбе.
Макс Планк (бр. 6) је првенствено познат по својој улози зачетника квантне теорије. Успео је да изведе везу између енергије и фреквенције зрачења.
Галилео Галилеј (бр. 7), рођен 1564. у Пизи, Италија, сматра се оснивачем модерне науке. Био је астроном, физичар и инжењер. Био је познат по опсервационој астрономији и хелиоцентризму. Последње године живота провео је у кућном притвору јер је веровао у хелиоцентрични поглед, супротстављајући се тада популарном геоцентричном погледу.
Вернер Хајзенберг (бр. 8) био je један од кључних пионира квантне механике. Најпознатији је по принципу неодређености и матричној механици. Хајзенберг је добио Нобелову награду за физику 1932. године за стварање квантне механике.
Пол Дирак (бр. 9) дао је фундаменталне доприносе раном развоју квантне механике и квантне електродинамике. Међу његовим открићима је формулација Диракове једначине, која описује понашање фермиона и предвидела је постојање антиматерије. Значајно је допринео и усклађивању опште релативности са квантном механиком.
Ервин Шредингер (бр. 10) је најпознатији по својој таласној једначини у квантној механици и чувеном мисаоном експерименту Шредингерова мачка. Такође је допринео општој релативности и космологији. Он је добио Нобелову награду 1933. заједмп с Полом Дираком.
(Астрономски магазин)
