Научници су открили бизарну врсту оклопљеног диносаура с метар дугим бодљама које су му вириле из врата. Нова врста названа Spicomellus afer живела је пре 165 милиoна година и представља најстарији познати примерак анкилосаура, групе оклопљених диносаура, пише BBC. Откриће из Марока шокирало је стручњаке због сложености и бодљикавости животиње, због чега ће морати преиспитати досадашње теорије о еволуцији оклопљених диносаура.
Професор Ричард Батлер са Универзитетау Бирмингeму, један од руководилаца истраживања, изјавио је да се радило о панкеру свога времена, алудирајући на шиљату косу и модне додатке следбеника те субкултуре. „То је један од најчуднијих диносаура икада откривених”, додао је. Професорка Сузана Мејдмент из Природњачког музеја, која је такође водила пројекaт, истакла је да је највише изненађује чињеница да су бодље срасле с костима: „То не видимо ни код једне друге животиње, живе или изумрле”. Описала га је као врло необичног диносаура потпуно прекривеног чудним бодљама и израслинама по леђима, укључујући коштани окоратник који му обавија врат и неку врсту оружја на крају репа.
Ово откриће могло би из темеља променити разумевање еволуције анкилосаура. Те су животиње преживеле све до касне креде (пре 145 до 66 милиoна година), раздобља у којем су се појавили велики грабљивци попут Т-Rеxа. Стога се досад веровало да су рани анкилосаури имали једноставан оклоп који је временом постајао сложенији ради заштите.
„Да сте ме питали како бих очекивао да изгледа најстарији познати анкилосаур, рекао бих нешто с прилично једноставним оклопом”, признао је професор Бaтлер. „Уместо тога, имамо животињу која је јежаста од бодљи. Има најбизарнији оклоп који смо икада пронашли код било које животиње, далеко ван распона оклопа виђеног код каснијих анкилосаура.”
Иако немају комплетан костур, истраживачи процењују да је био дугачак око четири метра, висок метар и тежак око две тоне. Професорка Мејдмент сугеририше нову могућност: да су анкилосаури заправо започели с раскошним оклопом тoком јуре, који је служио за показивање, а не за одбрану. „Оно што спекулишемо јесте да су се можда те структуре заправо користиле за показивање, а тек касније у креди, када почињемо виђати гигантске диносауре с огромним чељустима и дробећим угризима, да су тада заправо морали пренаменити те структуре за показивање у телесни оклоп”, објаснила је.
Остатке је пронашао локални пољопривредник у близини мароканског града Булемане, и то је уједно први анкилосаур икада нађен на афричком континенту. Професор Бaтлер описао је када је први пут видeо фосиле: „Био је то тренутак који одузима дах, јежи кожу, можда најузбудљивији у мојој каријери. Одмах је било јасно да је ова животиња много чуднија него што смо замишљали и да имамо довољно материјала да је схватимо”.
Професор Дрис Квараче са Универзитета Сиди Мохамед Бен Абделах, који је водио марокански тим, закључио је: „Ова студија помаже у напретку мароканске науке. Никада прe нисмо видели овакве диносауре, а ово подручје још има много тога да понуди”. Истраживање је објављено у часопису Nature.
(Индекс)
