Prema novim naučnim saznanjima, preci žirafa imali su kraći vrat, koji se tokom evolucije menjao. Jedni veruju da je regulisanje telesne temperature bio razlog. Drugi smatraju da je to zbog takmičenja za hranu ili borbe za produženje vrste. Žirafe mogu da budu visoke i do šest metara, a deo visine čini dugačak vrat, može biti i do dva metra. On je različite dužine kod ženki i mužjaka.
Da bi žirafe imale vrat kakav danas imaju, njihovo telo je tokom vremena moralo da se prilagodi. Vratovi su se ovim životinjama pomerali prema zadnjem delu da bi održale ravnotežu. „Hipoteza da je vrat kod mužjaka duži zbog seksa ipak je samo hipoteza, jer su mužjaci krupniji od ženki”, naveo je biolog Dag Kavener sa Univerziteta Pensilvanija. Koristeći fotografije, snimke i sve dostupne materijale, naučnici su pratili kako su različite masai žirafe u zoološkim vrtovima širom Severne Amerike vremenom rasle. Analizirajući proporcije divljih životinja i različitih vrsta, Kavener i saradnici otkrili su da i mužjaci i ženke žirafa u mladim danima imaju slične proporcije, a da su se kod mužjaka menjaju kada dostignu polnu zrelost. To znači da odrasle ženke imaju proporcionalno duži vrat od odraslih mužjaka, dok odrasli mužjaci imaju širi vrat od odraslih ženki.
„Kada ženke dostignu četiri ili pet godina starosti i dok čekaju mladunce, imaju veće potrebe u ishrani, pa su tokom evolucije dobile duži vrat”, navodi biolog. Duži vratovi mogu da pomognu ženkama dok čekaju mlade, ali za mužjake važnija je širina vrata, zbog borbi sa drugim mužjacima, navode istraživači. „Populacija masai žirafa je naglo opala u poslednjih 30 godina, zbog gubitka staništa i krivolova. Da bi se osmislila strategija očuvanja ovih veličanstvenih divova, potrebno je da razumemo ključne aspekte ekologije i njihove genetike”, zaključio je Dag Kavener.
(RTS)
