Археолози су реконструисали лице жене која је у каменом добу живела на простору данашње Белгије и установили су да је имала плаве очи и таман тен. Овај случај баца више светла на поријекло модерних Европљана. Фосилни остаци праисторијске жене откривени су још 1988. године у пећини Марго у близини Динанта. Претходна истраживања сугеришу да је живела у долини Мезе пре 10.500 година и да је припадала истој западноевропској популацији ловаца-сакупљача као и познати британски чедарски човек. Белгијски Универзитет у Генту је анализирао генетске и археолошке податке и реконструисао лице жене, а и услове у којима је живела.
Интердисциплинарни тим научника, који укључује археологе, антропологе и генетичаре, сарађивао је с хикандским уметницима на реконструкцији лица. Реконструкција лица је део универзитетског пројекта „Регионални преглед древних миграција” (ROAM), а он открива да је жена из Маргоа имала таман тен и плаве очи, баш као и чедарски човек, досад најстарији примерак модерног човека у Великој Британији. Анализа ДНK из 2018. године је показала да је човек имао плаве очи и тамну кожу, што је понудило невиђене увиде у изглед праисторијских Британаца и у чињеницу да сви долазимо негде из Африке. Фосил чедарског човека је откривен у пећини у Сомерсету 1903. године и обелоданио да су некадашњи Британци имали тамну до црну кожу, плаве очи и тамну, коврџаву косу.
Најновија открића говоре да је жена из Маргоа имала нешто светлију кожу у односу на већину других људи из каменог доба, показују анализе у Западној Европи, а то је за научнике суптилан, а важан детаљ.Научници су донели закључке о потенцијалној боји очију и коже жене на основу анализе ДНK извучене из делова њене лобање. „Досад је фенотипска разноликост међу европским ловцима-сакупљачима била позната само на основу малог броја фосила и сматрало се да је прилично хомогена”, изјавио је генетичар Мет Риволла. „Пигментација коже жене из Маргоа указује на већу сложеност пигментације коже унутар ових популација и да је она била хетерогенија него што се раније мислило”, објаснила је за Live Science руководитељка пројекта Исабел де Гроте
Најновије истраживање указује на то да је жена провела већину свог живота на отвореном, узимајући у обзир остатке шкољки, пигмената и других алата пронађених на подручју пећине. Ипак, научници кажу да је потребно наставити истраживање да би се открили детаљи о њеном изгледу и начину живота. „Стварни тен коже и боју очију тешко је разазнати. Не постоји тачан одговор у праисторијској ДНK”, закључила је Де Гроте.
(Kликс)
