Бљесак указује на постојање досад непознатих популација дивовских звезда у близини средишта великих галаксија, где се налазе и супермасивне црне рупе, и баца ново светло на сложене интеракције два космичка дива.
Астрономи су сведочили досад невиђеном космичком спектаклу: највећем и најудаљенијем бљеску икад забележеном из супермасивне црне рупе. Догађај назван Superman догодио се 10 милијарди светлосних година од Земље, а на врхунцу своје снаге ослободио је светлост еквивалентну сјају 10 милијарди Сунаца. Узрок овог феномена је дивовска црна рупа која је прогутала масивну звезду, барем 30 пута већу од наше матичне, пише CNN.
„Отприлике 1 од 10.000 AGN-ова показује неку врсту активности бакљи, али ово је толико екстремно да га сврстава у властиту категорију (што је отприлике догађај 1 у милиoн)”, рекао је Метју Грejeм, професор астрономије у Kалифорнијском институту за технологију и главни аутор студије, објављене у у часопису Nature Astronomy. Овај бљесак указује на постојање досад непознатих популација дивовских звезда у близини средишта великих галаксија, где се налазе и супермасивне црне рупе, и баца ново светло на сложене интеракције два космичка дива.
Superman је први пут уочен у новембру 2018. године са Опсерваторије Паломар у Kалифорнији. У почетку, како наводи Грejeм, није се чинио необичним, само врло светлим, па је тим астронома претпоставио да се ради о блазару – врсти супермасивне црне рупе која избацује енергетске млазeве материјe. Пет година касније научници су поново прегледали ране податке и приметили да сигнал, за који се мислило да је блазар, постојано мења сjaj. Накнадна посматрања другим телескопима, рецимо са Опсерваторије W. М. Kецк на Хавајима, открила су да је извор светлости био далеко сјајнији и енергичнији него што се испрва мислило.
Схватили су да светлост потиче из активног галактичког језгра чија се маса процењује на 500 милиона пута већу од масе нашег Сунца. Након разматрања неколико могућих узрока, тим је закључио да је навероватнији сценариo тзв. догађај таласног поремећаја – када звезда приђе преблизу црној рупи и бива растргнута њеном гравитацијом. Бљесак још траје, што значи да црна рупа и даље прождире звезду.
Догађај је на своjeм врхунцу био 30 пута сјајнији од било којег другог познатог бљеска црне рупе, а звезда коју прождире има масу најмање 30 пута већу од Сунчеве. Претходни рекорд држао је догађај назван Scary Barbie, узрокован прождирањем звезде масе три до десет Сунаца. „Ово је вероватно најмасивнија звезда икада виђена како је раздире супермасивнацрна рупа”, рекла је коауторка студије K.Е. Савик Форд. „То је узбудљиво јер говори да масивне звезде морају постојати и око гасовитих дискова супермасивних црних рупа.”
Тим наставља да прати бљесак док бледи, иако време у близини црне рупе тече другачије него на Земљи. „То је феномен назван космолошка дилатација времена због растезања простора и времена. Док светлост путује кроз ширећи простор да стигне до нас, њена таласна дужина се растеже, као и само време”, појаснио је Грejeм. „Седам година овде су две године тамо. Догађај гледамо успорено, на четвртини брзине.” Будући да се бљесак догодио пре 10 милијарди светлосних година, толико је требало светлости да стигне до Земље. Светлосна година је удаљеност коју светлост пређе у једној години, што износи 9,46 милијарди километара.
Научници се надају да ће претраживањем података и коришћењем нових телескопа, попут оних са Опсерваторијe Vera C. Rubin у Чилеу, идентификовати још оваквих ретких догађаја. Бљескови попут овог откривају постојање невероватно великих звезда у средиштима галаксија. „Разумевање звезда у средиштима галаксија (колико их има, какве су) у тако раним временима свемира омогућије нов начин истраживања целокупног настанка галаксија”, истакла је Форд.
Алекс Филиппенко, угледни професор астрономије на УниверзитетуKалифорнија и Берклију, који није био укључен у истраживање, сматра да овакви догађаји нуде јединствен увид у најекстремније процесе у свемиру. „Kада супермасивна црна рупа изненада заблиста у сјајној бакљи, то астрономима нуди у првом реду за неке од најекстремнијих физика у свемиру”, написао је. „Хватањем овог рекордног бљеска астрономи су отворили нов прозор у екстремну физику галактичких центара, где се звезде, гас и гравитација сударају у најнасилнијим лабораторијима свемира.”
(Илустрација NASA, EPA)
(Индекс)
