Мозак деце млађе од пет година пролази кроз раздобље невероватно брзог раста. Управо зато је веома забрињавајуће што ту кључну фазу ненамерно ометамо излажући их великој количини дигиталног садржаја. То се још назива и труљењем мозга. На раширене штетне последице упозорава се у аналитичком извештају Центра за социјалну правду (CAJ), британске организације усмерене на борбу против сиромаштва, пише Futurism. Да утицај масовног, неконтролисаног експеримента већ има стварне последице, сведоче и педагози.
„Имам двоје деце у свом разреду која не могу седити на тепиху”, изјавила је једна учитељица. „Немају снагу трупа. А кад сам у јулу посетила једну од девојчица, која никад није била у вртићу, седела је на угаоној софи са iPad-ом.па није развила снагу трупа и то стварно утиче на цео њен развој.” Истраживачи CSJ упозоравају да деца због поплаве неквалитетних видео-записа и садржаја на друштвеним мрежама пате од анксиозности и поремећаја спавања.
Друга истраживања су такође потврдила да деца која користе друштвене мреже постижу лошије резултате на тестовима памћења и читања, док повећано време пред екраном може изазвати депресију и зависничко понашање код свих узраста. Упозорење се темељи на извештају британског Уреда за комуникације (Ofcom) из маја ове године, који је анкетирао родитеље о медијским навикама њихове деце. Истраживање је показало да отприлике једно од петоро од три до пет година самостално користи друштвене мреже. Још алармантније, чак 37 посто анкетираних признало је да деца тог узраста имају приступ друштвеним мрежама, што је значајан пораст у односу на 29 посто пре три године.
Према процени CSJ, ради се о 814.000 деце у Великој Британији чији су мозгови у развоју изложени нефилтрираним и често штетним интернетским садржајима. Исти извештај открива да је четвртина осмогодишњака и деветогодишњака који играју оnline игре ступила у контакт с непознатим особама, што таква окружења чини популарним местом за предаторе. „Ово би требало забринути све. Истраживање је дубоко алармантно”, рекао је лорд Неш, члан Дома лордова и бивши парламентарни подсекретар зс школе, цитиран у извештају. „С обзиром на то да су стотине хиљада деце млађе од пет година на овим платформама, која још нису научила читати, а хране се садржајем и алгоритмима осмишљеним да привуку одрасле, требало би забринути све.”
Истраживачи су такође изразили забринутост: „Забринути смо због растуће анксиозности и дистреса повезаног с идентитетом, а ови са сталном стимулацијом са екрана, при чему школе извештавају о опадању пажње и променама у понашању повезаним са online нормама.” Да би се деца заштитила, Центар за социјалну правду препоручио је неколико мера. Предлаже подизање границе узраста за коришћење друштвених мрежа на 16 година, потпуну забрану паметних телефона у школама и покретање националне кампање за подизање свести.
(Илустрација Pexels)
(Индекс)
