Први пут глобалне просечне концентрације овог гаса „стаклене баште”, који се емитује као нуспродукт изгарања фосилних горива, премашиле су 430 делова на милион (ppm) у мају.
Земљина атмосфера сада има више угљен-диоксида него милионима, а можда и десетинама милиона година раније, према подацима које су управо објавили Национална управа за океане и атмосферу (NOAA) и научници са Универзитета Kалифорнија у Сан Дијегу. Први пут глобалне просечне концентрације угљен-диоксида, гаса „стаклене баште” који се емитује као нуспродукт изгарања фосилних горива, премашиле су 430 делова на милион (ppm) у мају. Нова очитавања била су рекордно висока и представљала су повећање од више од 3 ppm у односу на прошлу годину.
Мерења показују да државе не чине довољно на ограничавању емисије гасова „стаклене баште” и преокретању непрестаног гомилања CO2, који климатолози наводе као главног кривца за глобално загревање. „Још једна година, још један рекорд. Тужно је”, озкавио је Ралф Kилинг, професор климатских наука, морске хемије и геохемије у Скрипс институту за океанографију Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу.
Угљен-диоксид, као и други стакленички гасови, задржава топлоту са Сунца и може остати у атмосфери столећима. Kао такве, високе концентрације стакленичких гасова у атмосфери доприносе вишим глобалним температурама и другим негативним последицама климатских промена, укључујући пораст мора, топљење поларног леда и чешће и теже екстремне временске догађаје. Атмосферски угљен-диоксид нагло је порастао од прединдустријског доба, углавном због људских активности које испумпавају стакленичке гасове у ваздух.
Пре неколико деценија прелаз прага од 400 ppm био је незамислив. То је значило да је на сваких милион молекула гаса у атмосфери више од 400 било из угљен-диоксид. Планета је достигла ту суморну прекретницу 2013. године. А сада научници упозоравају да би количина CO2 могле досефнути 500 ppm у року од 30 година. Али човечанство се већ налази на неистраженој територији. Последњи пут када је планета имала толико високе износе угљен-диоксида у атмосфери вероватно је било пре више од 30 милиона година, рекао је Kилинг, много пре него што су људи лутали Земљом и у време када је клима била знатно другачија.
Додао је а је алармантно не само колико су високе колићине угљен-диојсида, већ и колико брзо се повећавају. „Мења се тако брзо. Да су се људи развили у свету с тако високим уделом CO2, вероватно би постојала места где сада не бисмо живели. Вероватно бисмо се могли прилагодити таквом свету, али смо изградили своје друштво и цивилизацију на јучерашњој клими”, објаснио је за NBC News.
Износи угљенииковог диоксида обично се приказују на графу познатом као Kилингова кривуља, названу по Kилинговом оцу, Чарлсу Дејвиду Kилингу, који је 1958. године започео дневна мерења атмосферског угљен-диоксида инструментима на врху опсерваторије Мауна Лоа на Хавајима. Kилингова крива показује стрм успон од индустријске револуције, због климатских промена узрокованих људским деловањем. Ралф Килинг и сарадници из Океанографског института Скрипс открили су да су просечне концентрације атмосферског угљен-диоксида у мају биле 430,2 ppm. Глобални мониторинг лабораторијe NOAA, који спроводи одвојена дневна очитавања од 1974., известио је да је просек у мају износио 430,5 ppm.
Количина угљен-диоксида у атмосфери помно се прати да би се проценило колико људи утичу на Земљину климу. Очитавања су такође показатељ целокупног здравља планете.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
