Паркинсонова болест, која погађа милионе старијих људи у свету, а за сада за њу нема лека, у новом истраживању је повезана с бактеријама које у цревима омогућују производњу витамина B. То указује да би се могла релативно лако предупредити и лечити. Према најновијим подацима Светске здравствене организације (WHO) из 2023., у свијету је од Паркинсонове болести патило више од 8,5 милијуна људи. Процене говоре да би се тај број могао удвостручити до 2050. Главни разлог раста је старење становништва.
Паркинсонова болест је хронични неуродегенеративни поремећај који утиче на живчане ћелије у мозгу одговорне за контролу покрета. Kарактеришу је симптоми попут тремора (дрхтања), укочености мишића, успорености покрета и поремећаја равнотеже. Осим моторичких симптома, могу се јавити немоторички попут депресије, анксиозности, поремећаја спавања и когнитивних оштећења.
Новија истраживања упућују да би цревни микробиом (бактерије у цревима) могао играти битну улогу у развоју Паркинсонове болести. Студија објављена у мају 2024. у часопису npj Parkinson’s Disease анализирала је узорке столице 94 пацијента с Паркинсоновом болешћу и 73 здраве особе у Јапану. Резултати су упоређени с подацима из Kине, Тајвана, Немачке и САД. Истраживачи су открили да су промене у цревној микробиоти повезане са смањеном производњом витамина B2 (рибофлавин) и B7 (биотин). Рководилац студије, др Хироши Нишиваки с Медицинског факултета Универзитета Нагоја, истакао је: „Недостатак рибофлавина и биотина може довести до смањења кратколанчаних масних киселина и полиамина, што је у стању нарушити цревну баријеру и повећати пропусност црева, а то су чиниоци примећени код Паркинсонове болести”.
Нишиваки и сарадници утврдили су да је недостатак витамина B повезан с мањком молекула који помажу у стварању здраве слузнице црева. Тим сумња на то да ослабљени заштитни слој излаже нервни систем црева већим количинама токсина с којима се данас све чешће сусрећемо, укључујући хемикалије за чишћење, пестициде и хербициде. Такви отрови подстичу прекомерну производњу фибрила алфа-синуклеина – молекула за које се зна да се гомила у ћелијама које производе допамин у делу мозга званом sunstantia nigra. То, пак, повећава упалу живчаног система и временом доводи до тежих моторичких симптома и деменције, карактеристичних за Паркинсонову болест.
Већ је једно раније истраживање из 2003. показало да високе дозе рибофлавина могу помоћи у побољшању моторичких функција код пацијената који су уједно из исхране избацили црвено месо. Стога Нишивакијев тим претпоставља да би високе дозе витамина B могле спријечити дeo штете повезане с болешћу код многих пацијената. „Суплементација рибофлавином и/или биотином вероватно би била корисна код подгрупе пацијената с Паркинсоновом болешћу код којих дисбиоза црева има кључну улогу”, истиче Нишиваки. Будући да је ланац догађаја у развоју Паркинсонове болести сложен, не може се очекивати да ће сви пацијенти имати потпуно исте узроке, што значи да би сваког појединца требало проценити засебно.
„Можемо анализирати цревну микробиоту пацијената или спровести анализу метаболита из столице”, објашњава Нишиваки. „На темељу тих налаза могли бисмо препознати особе са специфичним дефицитима и давати им оралне додатке рибофлавина и биотина, што би могло постати делотворна терапија.”
(Илустрација Freepik)
(Индекс)
