Златница може преко регистровања одређених хемикалија и рефлексије светлости, пратити шта се збива с биљкама у близини, а да са њима у директном контакту. Kада је нападне гладни биљојед, она прилагођава своју реакцију зависно од тога налази ли се у њеној близини друга биљка. Но ради ли се уистину неком облику интелигенције?
Извесни животни облици на Земљи би могли бити интелигентни, упркос томе што немају централни нервни систем. Све зависи од тога како се тачно дефинише интелигенција. Хемијски еколог Андре Kеслер са Универзитета Корнел у САД и његов докторанд Мајкл Милер тврде да се понашање појединих биљака може уистину описати као интелигентно. Наиме, поменути научници наводе да неке врсте биљака реагују на догађаје у својем окружењу, манифестују одређену форму памћења и доносе одлуке. Примерице, златница може преко регистровања одређених хемикалија и рефлексије светлости, пратити шта се збива с биљкама у близини, а да са њима у директном контакту. Kада је нападне гладни биљојед, она прилагођава своју реакцију зависно од тога налази ли се у њеној близини друга биљка. Но ради ли се уистину неком облику интелигенције?
Kако изгледа биљна интелигенција? Мада је приписивање појмова попут интелигенције биљном свету и даље врло контроверзно, ово је подручје истраживања након деценија скепсе унутар научне заједнице коначно почело цетати. Да бисмо боље разумели проблематику, потребно је објаснити одређене термине који су, према неким биолозима, кључни за разликовање интелигентног или неинтелигентног понашања. Појам биљна интелигенција односи се на сваку врсту намерног и флексибилног понашања које је корисно и омогућује организму да постигне свој циљ. Понашање биљака може се дефинирати као „одговор на догађај или промену у животној средини”.
Док животиње реагују на подражаје мимиком или покретима, биљке манифестују промене у расту и развоју. Одговор на мењање услова у околини може бити чврсто повезан (нефлексибилна реакција која је генетски кодирана) или меко повезан (флексибилна реакција која овиси о промјенама у окружењу). Флексибилна корисна понашања су меко повезана, у стању су интегрисати више информацијских сигнала и каналисати оптималан одговор. Наиме, једноставан одговор на спољашњи подражај се не сматра интелигентним понашањем.
Kада ларве златице почну да жваћу лишће златница, биљке испуштају органска једињења (VOC) која инсектима шаљу сигнале да је оштећена и да би требало да потраже бољи извор хране. Биљке током напада мењају рефлексију црвеног светла са својег лишћа, што могу регистровати друге биљке. Но не могу све биљке дешифровати упозорења на опасност у форми органских једињења. Златнице су у том питању својеврсни мајстори. Чим осете VOC, крену да јачају свој имунолошки систем – почну брже да расту и да производе одбрамбена једињења која их штите од инсеката, пише Science Alert.
Златнице тако, тврде Kеслер и Милер, интегришу информације из околине, предвиђају могуће последице и за њих се припремају. Мада немају нервни систем који комуницира путем електричних сигнала, имају механизам који функционише на темељу хемијских улаза који реагује координисано без централног нервног система. „Могу врло прецизно осетити своју околину; то може, колико знамо, свака њихова појединачна ћелија”, каже Kеслер. Истраживачи са Корнела истичу да је ова реакција биљке на органска једињења више од пуког рефлекса и да се ради о некој врсти свесне одлуке која се темељи на процени околности. Према студији коју су 2022. спровели Kеслер и његов колега Алегзандер Чаута, златнице током напада емитују различиту светлост, зависно од тога има ли или не других биљака покрај њих.
„Изгледа да биљка мења своје понашање зависно ос информација које добија из околине. С обзиром на ову дефиницију и прикупљене доказе, питање није показују ли биљке интелигентно понашање, већ како то постижу без нервног система”, наводи Кеслер. Златнице нису једине биљке које комуницирају путем VOC сигнала. Научници још од осамдесетих прошлог века знају да нека флора на овај начин размењује информације. С обзиром на то да је велики део ових истраживања уприличен само у лабораторији и да се још не зна много о овим комуникацијским мрежама, поједини истраживачи су и даље скептични према приписивању интелигенције биљном свету.
„Постоји више од 70 дефиниција за интелигенцију и за сада нема правог договора о каквој се способности ради, чак ни унутар одређеног подручја”, закључио је Андре Kеслер. Истраживање Induced resistance to herbivory and the intelligent plant објављено је у научном часопису Plant Signaling and Behavior.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
