Podvodne lavine su moćni prirodni događaji koji se dešavaju ispod površine okeana. Nemoguće ih je videti i izuzetno je teško izmeriti njihovu jačinu, što znači da malo zna kako nastaju i na šta sve mogu da utiču.Za sada je jasno da predstavljaju opasnost za globalne komunikacione mreže.
Razvoj interneta zahtevao je mrežu kablova po morskom dnu koja se stalno širi i prenosi praktično sav globalni saobraćaj. Nova studija Kristofera Stivensona, predavača kvantitativne sedimentologije na Univerzitetu u Liverpulu, bavi se razmevanjm ove pojave i potencijalnih rizika. Procenjuje se da širom sveta postoji preko 550 kablova na morskom dnu ukupne dužine od 1,4 miliona kilometara – dovoljno da se obmota oko Zemlje 35 puta.
Kada podvodna lavina pokida kablove, posledice mogu biti rasprostranjene i skupe. Zemljotres Pingtung 2006. na Tajvanu ih je izazvao, tako su presekle kablove koji povezuju jugoistočnu Aziju sa ostatkom sveta. Najveći internet operator u Kini prijavio je tada gubitak od 90% saobraćaja u SAD a Tajvan od 74 do 100% ka susednim ostrvima. Popravka mreže trajala je 39 dana i potrošeni su milioni američkih dolara. „Podvodna lavina koja je pokidala kablove kretala se maksimalnom brzinom od 72 kilometra na sat. Ali bila je relativno malog obima u poređenju sa ogromnim podvodnim lavinama koje sam istraživao u Atlantiku”, kaže Stivenson.
Dobra vest je da postoji toliko mnogo kablova da je malo verovatno da bi mogla da ugasi internet širom sveta. Zemljotres u Pingtungu je primer kako će čak i kada se primarni putevi prekinu, bar deo saobraćaja moći da ide alternativnim putem. U novom proučavanju Stivenson i saradnici su mapirali ogromnu podvodnu lavinu koja se dogodila pre 60.000 godina, a počela u vodama kod današnjeg Maroka. Dostigla je brzinu od 400 kilometara na sat, i smatra se da je druga najveća do sada dokumentovana. Istraživači su izveli detaljno topografsko mapiranje dna i stotina sedimentnih jezgara. U svakom jezgru su analizirali fosile i tako utvrdili vreme zbivanja.
Lavina je sadržala naslage zapremine 162 kubna kilometra i bila visoka kao neboder (više od 200 metara), a najmanja brzina kretanja iznosila je 54 kilometara na sat. Napravila je rov dubok 30 metara i širok 15 kilometara i uništila sve u rasponu od 400 kilometara. Zatim se proširila zauzimajući područje veličine Nemačke. Naučnici su došli do saznanja da je započela kao malo klizište da bi postala ubrzo 100 puta jača, dostigavši veličinu mnogo veću od kopnenih koje obično narastu četiri do osam puta. „Sada znamo da podvodne lavine mogu početi kao vrlo male i prerasti u katastrofalne događaje izuzetne snage. Dakle, novi uvidi mogu promeniti način procenjivanja potencijal geoloških katastrofa i navesti nas da se više fokusiramo na putanju lavine”, navodi Stivenson.
Koliko su česti ti događaji zavisi od od lokacije na planeti. Kanjoni morskog dna koji započinju relativno blizu ušća reka koje upijajaju velike količine padavina mogu biti lokacije nekoliko malih lavina godišnje. Na drugim mestima udaljenim od rečnih tokova, poput kanjona Agadir, kod severozapadnog Maroka, imaju samo jednu džinovsku lavinu na svakih 10.000 godina. Postoji niz mogućih pokretača, uključujući zemljotrese, plime, tajfune, poplave, čak i vulkanske erupcije. Navedeni okidači ne garantuju da će se ona dogoditi, niti se odnose na obim događaja. Na primer, 1755. veliki zemljotres pogodio je obalu Portugalije i uništio velike delove Lisabona i ubio desetine hiljada ljudi, a pokrenulo je malu lavinu. Poređenja radi, 1929. veliki zemljotres kod obale Njufaundlenda u Kanadi izazvao je ogromnu podvodnu lavinu.
Stivenson i kolege su koristili detaljna istraživanja morskog dna i jezgra sedimenata da rekonstruišu lavinu koja se kretala brzinom od 68 kilometara na sat noseći mešavinu kamenih gromada, peska i blata, oja je pokidala 11 kablova sa morskog dna na svojem putu. Bila je toliko snažna da je izazvala cunami i usmrtila živote 28 ljudi duž obale. „Naše razumevanje podvodnih lavina je u povoju, a istraživanja pružaju nove uvide u to gde se dešavaju, kako funkcionišu i koliko moćne i destruktivne mogu podvodne lavine biti. Ovi fascinantni događaji podsećaju na mnoga čuda koja su i dalje skrivena u dubokom moru”, zaključuje Kristofer Stivenson.
(RTS)
