Очигледна жудња за крвљу се удвостручила кад је мамцу са угљен-диоксидом и мирисом додат и инфрацрвени чинилац. На удаљености од 10 центиметара инсекти могу детектовати температуру човекове коже и непосредно је осетити када на њу слете.
„Нешто је у људима што комарце једноставно снажно привлачи. Осим мириса и даха, кожа на њих ђелује као својеврстан неонски рекламни натпис на којем је истакнуто да је ,бар с крвљуʼ отворен. То је стога што комарци користе инфрацрвене сензоре смештене у рилицама или тицалима који се састоје од 15 сегмената за проналажење плена, показало је ново истраживање”, преноси портал Science Alert. У многим деловима света убоди ових инсеката више су од надражења. Они шире патогене попут денге, жуте грознице и вируса зике. Маларија, коју шири комарац Anopheles gambiae у 2022. години је узроковала више од 600.000 смрти, подаци су Светске здравствене организације (WHO).
Да би избегли тежу болест или само излуђујући свраб, људи жарко желе да сазнају на који начин спречити убоде ових напасника. Научници више од стотину година покушавају да одгонетну како инсекти успевају пронаћи домаћина. Истраживање које су спровели на Калифорнијском универзитету Санта Барбара (UCSB) показало је да комарци имају још једно чуло – инфрацрвену детекцију, уз остале знаке за чије постојање се зна одраније, попут носа за угљен-диоксид у људскоме даху и одређених телесних мириса, а све да би пронашли прикладног домаћина.
„Врста комарца коју проучавамо, Aedes augupti, изузетно је вешта у проналажењу људског домаћина чијом ће се крвљу хранити”, казао је молекуларни биолог Никола Дебобијан сa UCSB. Добро је познато да комарци попут овога користе више трагова да пронађу жртву на даљину. „То су угљен-диоксид који људи издишу, мириси, влажност и топлота тела, но све има ограничење јер инсекти лоше виде, а јак ветар и брзи покрети могу пореметити њихова хемијска чула.”
Научници су се запитали могу ли комарци приметити и нешто поузданије када је посреди налажење оброка, показало се да је то инфрацрвено зрачење човековог тела. Познато је да су мужјаци безопасни, а да је женкама крв потребна за развиће јајашаца. Проучавајући их истраживачи су поставили кавезе и у сваки сместили 80 женки старих од једне до три седмице, уз разне лажне домаћине које су представљале разне комбинације термоелектричних плоча, угљен-диоксида из људског даха и мириси човека, а све да би снимили петоминутне видео-записе и пратили понашање инсеката у потрази за домаћинима.
Описали су „слетање комарца и гурање рилице кроз мрежицу кавеза, што подсећа на слетање женке на човека и тражење места на којем узимају узорак с површине коже”. Једни су били изложени термоелектричној плочи просечне температуре људске коже од 34 Целзијусова степена, која је такође служила као извор инфрацрвеног зрачења. Други су били изложени температури околине од 29,5 степени, за коју се зна да инсектима одговара, а не емитује инфрацрвено зрачење.
Сваки мамац засебно – угљен-диоксид (CO2), мирис или инфрацрвено зрачење – није побудио занимање комараца. Значи да их било који појединачни мамац сам по себи не подстиче на потрагу за домаћином. Но, очигледна жудња за крвљу се удвостручила кад је мамцу с CO2 и мирисом додат и инфрацрвени чинилац. На удаљености од 10 центиметара инсекти могу детектовати температуру човекове коже и непосредно је осетити када на њу слете. У стању су да је осете и на већој раздаљини јер се она претвара у електромагнетске таласе, углавном у инфрацрвеном спектру.
Примерице, животиње попут отровница осете инфрацрвено зрачење свога плена, па су се истраживачи запитали могу ли и комарци. И утврдили су да се у њиховим рилицама налазе инфрацрвени сензори у којима је протеин осетљив на температуру – TRPA1. Kад су уклонили ген за овај протеин комарци нису успевали да детектују инфрацрвено зрачење. Резултати наведеног истраживања помажу да се објасни зашто комарце посебно привлачи изложена људска кожа и због чега је широка одећа – кроз коју се распршује инфрацрвено зрачење – вома делотворан невидљиви плашт против њих.
Речено сазнање могло би да уроди бољом одбраном од комараца, попут стварање замки које би као мамац користиле топлотно зрачење температуре коже. „Иако толико сићушни, комарци су одговорни за више људских смрти од ма које друге животиње”, закључио је Дебобијан. „Наше истраживање је побољшало разумевање начина на који комарци нападају људе и понудило нове могућности контроле преноса болести које ови инсекти преносе.” Истраживање је објављено у научном часопису Nature.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
