Можда се најупечатљивији учинак алкохола може видети на инсектима. Мужјаци воћних мушица се окрећу алкохолу када су одбачени, док женке блиско сродне врсте постају мање избирљиве у вези са својим партнерима и имају секс са више мужјака након опијања.
Етанол чини део исхране многих животиња, које га најчешће уносе кроз ферментисано воће, сок и нектар. Праг толеранције код неких је, изгледа, изгледа виши код људи, кажу истраживачи. Преглед доказа показује да се алкохол природно јавља у скоро сваком екосистему на Земљи, што чини вероватном претпоставку да већина животиња које се хране воћем с великим садржајем шећера и нектаром, редовно уноси опојну супстанцу. Иако су многа створења еволуирала да га поднесу, неке врсте су научиле да се штите алкохолом.
„Удаљавамо се од антропоцентричног гледишта да алкохол користе само људи. Етанола заправо има у изобиљу у природи”, рекла је Ана Боуланд, чланица истраживачког тима Универзитета у Ексетеру. Након анализирања истраживачких радова, научници су дошли до врста које су прихватиле етанол и прилагодиле се на исхрану у којој се он налази. Ова материја најчешће има у ферментисаном воћу, соку и нектару. Доба обиља етанола на Земљи започело је пре око 100 милиона година када су биљке цветнице почеле да стварају слатке плодове и нектар који је могао да ферментише. Садржај алкохола је обично низак, око један до два одсто алкохола по запремини (alc/vol), али у презрелом палмином воћу концентрација може да достигне и 10 одсто.
У једној студији, дивље шимпанзе у југоисточној Гвинеји снимљене су камером како пију алкохолни сок палми од рафије. Такође, паук-мајмуни на острву Баро Колорадо у Панами уживају у жутим плодовима момбин шљиве за коју је утврђено да садржи од једног до два и по одсто алкохола. „Нагомилавају се докази да људи не пију сами”, наводе аутори студијеу часопису Трендови у екологији и еволуцији.
Сасвим друго питање је да ли конзумација доводи до пијанства. Много је прича о пијаним животињама, од слонова и павијана опијених плодовима маруле у Боцвани, до лоса који је пронађен са главом заглављеном у стаблу у Шведској након што се гостио ферментисаним јабукама. Али ни у једном од ових случајева количина алкохола није мерена ни у животињама, ни у воћу. Чини се да многе животиње импресивно подносе алкохол. Упркос томе што перјаста тупаје „троши невероватну количину етанола”, научници нису пронашли доказе да су биле опијене, али признају да је тешко рећи како би се пијане ровчице понашале.
Животиње које редовно једу ферментисану храну имају тенденцију да брзо метаболишу алкохол, што их штити од његових најгорих последица. Али нека створења се ређе сусрећу са етанолом и могу да имају последице. Тестови спроведени на америчким кударама, које су угинуле од судара са оградама и другим предметима, открили су да су птице летеле под дејством алкохола након што су се најеле презрелих бобица бразилског бибера. „Опијање није корисно у окружењу у којем се борите да преживите”, истакла је Боуландова.
Можда се најупечатљивији учинак алкохола може видети на инсектима. Мужјаци воћних мушица се окрећу алкохолу када су одбачени, док женке блиско сродне врсте постају мање избирљиве у вези са својим партнерима и имају секс са више мужјака након опијања. Воћне мушице полажу јаја у храну богату етанолом, што их штити од паразита. Недавно су истраживачи предвођени Ераном Левином са Универзитета у Тел Авиву открили су да је стршљен Vespa orientalis можда једина животиња која може да конзумира неограничену количину алкохола, а да не трпи штетне последице.
„Могу да унесу до 80 одсто јак раствор етанола без икаквих негативних ефеката на њихову смртност или понашање“, каже др Софија Бушебти, ауторка студије. „Ако изузмемо воћне мушице, примате аје-аје са Мадагаскара и спорог лорија (Nycticebus), нејасно је да ли животиње више воле храну која садржи етанол”, наводи Метју Кариган са Колеџа Централна Флорида, који је радио на прегледу са Аном Боуланд. Он открива да је један од следећих корака научног тима тестирање да ли животиње у дивљини више воле храну која садржи етанол или је једу само када је ниво етанола пренизак да би се открио или је, пак, неферментисано воће тешко пронаћи.
(Илустрација Freepik)
(РТС)
