Попут људи, птице имају све мање пријатеља како старе, али разлози за то нису сасвим јасни. Ново истраживање указује да, можда, једноставно немају потребу за већим друштвом. Често се претпоставља да људи имају мање пријатеља како старе јер постају селективнији с ким проводе време и имају мање вршњака око себе. Због мањег броја потенцијалних пријатеља истих година, то може бити један од разлога за усамљеност код старијих особа. Међутим, тешко је раздвојити све могуће узроке код људи, па су се истраживачи окренули студијама на животињама.
Тим са Империјал колеџа у Лондону проучавао је изоловану популацију врабаца на острву Лунди у Бристолском каналу. Пратили су старост и друштвене мреже свих птица и открили да старији врапци заиста имају мање пријатеља, баш попут људи. Разлог би могао бити недостатак еволуционог притиска. Док пријатељства помажу младим птицама да преживе и успешније се размножавају, код старијих птица то није случај. Водећи истраживач др Џулија Шредер из Одељења за биолошке науке рекла је да би овај еволуциони механизам могао да делује и код људи.
„Могуће је да су старији људи мање склони стварању нових пријатељстава како старе. Са мање вршњака, ово може бити један од фактора који доприносе усамљености код старијих људи”, констатовала је она. Други аутор студије, др Џејми Данинг са Универзитета у Лидсу, објаснио је да је њихово истраживање једно од првих које указује на то да птице, попут сисара, смањују величину своје друштвене мреже са годинама: „Посебно, број пријатељства опада с годинама.” Истраживање је објављено у часопису Philosophical Transactions of the Roial Societi B, у посебном броју посвећеном проучавању старења и друштва кроз природне популације.
Острво Лунди је дом затворене популације врабаца, што значи да ниједан појединац не напушта или посећује острво. Ово омогућава истраживачима да прикупе прецизне податке о старости, успеху у размножавању и друштвеним мрежама врабаца, који се бележе већ 25 година. Претходно истраживање истог тима показало је да друштвеност, посебно према супротном полу, помаже врапцима да се успешније размножавају када су млађи, па је добро развијена друштвена мрежа тада предност.
Али у новој студији, истраживачи су се фокусирали на старију групу како би видели да ли пријатељство и даље пружа предности. Открили су да, уместо да представља предност, недостатак дружења није проблем за старије птице. Др Шредер је објаснила да друштвеност, барем код врабаца, може да се промени са годинама. Она сматра да. када су млади, пријатељства им доносе еволуциону корист, али када се једном размноже, недостатак друштвености изгледа да нема негативних последица, преноси Индекс.хр. „Проучавање промена у друштвености са годинама, било код врабаца или људи, може помоћи да разумемо како да помогнемо старијим људима да склопе нова пријатељства и ублаже усамљеност”, закључила је др Шредер.
(Илустрација Shutterstosk)
(Н1)
