Најновије анализе ДНK жртава древне ерупције вулкана у Помпеји показале су да нису биле оно што су археолози закључили. Наиме, студија коју су спровели научници са Универзитета Фиренца, Универзитета Харвард у САД и из Института Макд Планк за еволуциону антропологију у Немачкој оспорила је неке уврежене приче о половима и родбинским односима становника које су настајале после 1748. године када су остаци први пута откривени. Анализа је, поред осталог, истакла и космополитску природу Римског царства.
Године 79. н. е. Везув је избацио једну од највећих ерупција у људској историјии, покопавши римски град Помпеју и под дебелим слојем пепела и каменчића познатих као лапили. Многи становници изгубили су животе када су им се куће урушиле. Остаци града су откривени тек у 18, веку, а у следећем археолог Ђузепе Фиорели усавршио је технику уливања гипса у шупљине људских облика који су остали празни након распадања тела да начини одливке жртава.
У новој студији, објављеној недавно у часопису Curent Biology, међународни тим научника проучио је генетику пет појединаца умрлих у ерупцији која је убила око 2.000 људи. Извадили су узорке ДНK из фрагментираних остатака костура пронађених у 14 од 86 познатих одливака. Прецизно су утврдили наследне везе и одредили пол и порекло. Нова сазнања, углавном, противрече ранијим претпоставкама утемељеним искључиво на физичком изгледу и положају тела.
Професор Давид Карамели из Одељења за антропологију Униветзитета у Фиренци изјавио је: „Открића оспоравају дуго уврежене представе као што је повезивање накита са женским полом или тумачење физичке близине као доказа породичних веза. Штавише, генетски докази додају слој сложености једноставним родбинским казивањима. Примерице, у Kући златне наруквице, једином месту где имамо генетске информације о више особа, четири су сматране родитељима и децом, заправо нису имале генетске везе.”
Дејвид Рајк са Универзитета Харвард је, такође, нагласио да научни подаци које су представили у студији нису у складу са увреженим претпоставкама.: „На пример, значајно откриће је спознаја да су одрасла особа која носи златну наруквицу и дете које држи, традиционално сматрани мајком и дететом, заправо били неповезани одрасли мушкарац и дете. Слично, пар за који се мислило да су сестре или мајка и кћи укључивали су барем једног генетског мушкарца.” Генетски налази су, исто тако, разјаснили порекло Помпејаца. Наиме, аутори у уводу пишу да „сви становници с подацима о целом геному досљедно потичу углавном од недавних досељеника из источног Медитерана, што је р уочено у древним геномима из града Рима, и наглашава космополитизам Римског царства у том раздобљу”.
Алиша Митник из Института Макс Планк навела је да њихова открића „имају значајне импликације за тумачење археолошких података и разумевање древних друштава”. И додала: „Она истичу важност интегрисања генетских података с археолошким и историјским информацијама да би се избегле погрешне интерпретације темељене на савременим претпоставкама. Ова студија, такође, наглашава разноликост и космополитску природу становништва Помпеје и открива шире обрасце мобилности и културне размене у Римском царству.”
Давид Карамели сматра и да постоји могућност да су рестауратори налаза за потребе стварања добрих прича променили положаје пронађених остатака: „Kомбинована употреба генетских података и других биоархеолошких метода пружа прилику да боље разумемо животе и навике жртава ерупције Везува”.
(Илустрација EPA)
(Индекс)
