Astronomi su uočili masivne mlazeve iz orihaške crne rupe, udaljene 7,5 milijardi svetlosnih godina od Zemlje, koja se proteže 23 miliona svetlosnih godina, što je čini najvećom otkrivenom.Mlazevi mogu ubrzati zračenje i čestice gotovo do brzine svetlosti, uzrokujući da sijaju u talasnim dužinama vidljivim radio–teleskopima.
Takav sjaj privukao im je pažnju 2018. godine posmatrali nebo koristeći evropski LOFAR ili LOw Frequency ARray radio-teleskop, piše CNN. Navedeni izlivi imaju snagu jednaku milalijardama sunaca i toliko su masivni da su istraživači megastrukturi dali nadimak Porfirion prema divu iz grčke mitologije. Otkriće tera astronome da preispitaju svoje razumevanje razmera mlazeva iz crnih rupa i kako te divovske pojave mogu uticati na svoje okruženje i ustrjstvo svemira. „Govorimo 140 prečnika Mlečnog puta, koji bi bio mala tačka u dve divovske erupcije”, rekao je Martejn Oaj, postdoktorand u Kalifornijskom institutu za tehnologiju i glavni autor studije objavljene u časopisu Nature.
U početku su istraživači tražili nešto drugo: niti kosmičke mreže. To je džinovska mreža materije koja prožima sav prostor između galaksija. No, dok su to pokušavali, otkrili su čudesne mlazeve iz galaksija. Uočili su 10.000 novih parova mlaznica. Supermasivne crne rupe nalaze se u središtima velikih galaksija. Zapažanja su pokazala da sve veći broj galaksija ima mlazeve crnih rupa koji sežu daleko van njihovih granica. „Nakon što smo pronašli Porfirion, bili vrlo smo uzbuđeni zato što smo videli i otkrili nešto posebno što niko ranije nije ozapazio, dodao je Oaj.
Pre pomenutih posmatranja smatralo se da su veliki mlazevi retki i očekivalo se da će biti manjih dimenzija. Najveći potvrđeni do tada bio je Alkionoj, nazvan po mitskom grčkom divu, opažen 2022. godine i veličine oko 100 Mlečnih puteva. Procenjuje se da naša galaksija ima 100.000 svetlosnih godina u prečniku. Jedna svetlosna godina je udaljenost koju svetlost pređe u godini (9,46 milijardi kilometara). Ali autori studije uzeli su da Mlečni put ima 163.078 svetlosnih godina u prečniku. Stoga su odlučili da je Porfirion iznosi 140 prečnika Mlečnog puta, verujući da je moguće pronaći mlazeve veće od Porfiriona.
Da bi saznali više pojedinosti u vezi s poreklom, naučnici su sproveli naknadna osmatranja koristeći Giant Metrewave Radio Telescope u Indiji i W. M. Keck opservatoriju na Havajima. Ona su ukazala na daleku galaksiju koja je oko 10 puta masivnija od Mlečnog puta. I da izlivi potiču iz aktivne crne rupe radijacionog tipa, a ne iz vrste za koju se zna da ispušta veće mlazeve, što je iznenadilo istraživače. Kako supermasivne crne rupe postaju aktivne, gravitaciona sila zagreva okolni materijal, što oslobađa energiju u obliku zračenja ili mlazeva. Takve su češće su u dalekom svemiru.
„Naša studija ukazuje da bi radijacione crne rupe mogle biti podjednako sposobne da stvaraju divovske mlazeve”, naglasio je Oaj. „Ogromni mlazovi mogli bi biti prastara pojava: sada znamo da su se javljali kroz veći deo postojanja svemira. Naše istraživanje pokriva 15 posto neba. A većinu ovih divovskih mlazeva je verovatno je teško uočiti, pa verujemo da ih postoji mnogo.” Razumevanje koliko su dugo postojali ogromni mlazevi iz u toku 13,8 milijardi godina svemira moglo bi pomoći astronomima da otkriju kako su oni uticali na svoju okolinu.
Dva velika pitanja s kojima se suočavaju astronomi su kako je svemir postao namagnetisan i kako su nastale velike kosmičke mreže između galaksija. Masivni mlazevi mogli bi pomoći u odgovoru na oba. Ako postoje milionima godina, mogu uticati na protok materije kroz međugalaktički prostor otpuštanjem nabijenih čestica i magnetskih polja kroz svemir. „Kad god dosegnu međugalaktički prostor, mlazevi imaju veliki uticaj na zagrijavanje prostora između galaksija i na njegovo namagnetisanje. Jedna od neočekivanih spoznaja jeste da oni mogu dosegnuti razmere kosmičke mreže”, objasnio je Oaj. Proučavanje pokazuje da je Porfirion zagrejao svoju okolinu u međugalaktičkom prostoru za oko milion stepeni.
„Ako se zagrevanje dogodilo dovoljno rano u kosmičkom vremenu, možda je usporilo formiranje galaksija, kojima je potrebna relativno hladna intergalaktička plazma ili gas da bi kolabirale i formirale se. Magnetizam na našoj planeti omogućuje napredovanje života, pa želimo razumeti kako je nastao. Znamo da prožima kosmičku mrežu, zatim ulazi u galaksije i zvezde i na kraju do planeta, ali pitanje je gde počinje? Jesu li ti ogromni mlazevi širili magnetizam kroz svemir?” zaključio je Oaj. Pogledajte:https://www.youtube.com/watch?v=1QsG9v_QHF8&embeds_referring_euri=https%3A%2F%2Fwww.index.hr%2F&source_ve_path=OTY3MTQ
(Ilustracija Science Communication Lab, LOFAR)
(Indeks)
