Ново откриће мења разумевање праисторије, јер се то догодило тек 2,200 година пре Христа.
Древна ДНK коња открива да их људи нису припитомили све до 2200. године пре Христа, а то је 1.000 година касније него што се мислило. Најпре због меса и млека, а потом и због превоза и прноса, указује нова студија древних остатака. Генетска анализа открива да се то догодило око 2200. године пре наше ере. Kоњи су унапредили људску историју својом издржљивошћу на великим удаљеностима и способношћу преношења тешких терета и јахача, што је омогућило брзо ширење светом, доношење хране и опреме и борбу оружјем јашући. Истраживања људских костура из културе Јамна 2023. године одредила су да се то десило од 3300. до 3000. пре Христа. када су се полуномадски људи кретали Европом и западном Азијом, ширећи свој индоевропски језик.
Нова анализа 475 генома древних коња оповргава идеју да су велика крда пратила миграцију људи широм Европе хиљадама година раније. У студији објављеној у часопису Nature, тим истраживача идентификовао је јасне промене у генетици припитомљених коња које упућују да се о дгодило хиљаду година касније. У испитивању ДНK коња, истраживачи су покушали идентификују доказе о узгоју, укључујући нагло смањење генетске разноликости и краће време између генерација.
Открили су да је геном био локалан у средњој Европи те у Kарпатском и Трансилванском басену до краја трећег хиљадугодишта пре нове ере, знатно након експанзије Јамна културе. Осим тога, време између генерација коња знатно се смањило пре отприлике 4.200 година, што наговешћује да су узгајивачи покушавали да гаје више животиња. Генетска студија је, такође, показала да је нова крвна лоза, која одговара оној модерних припитомљених коња, настала око 2200. године пре Христа, што одговара археолошким сликама коња у Месопотамији и затрпаним бојним колима на Уралским планинама.
„Чини се да је прво припитомљавање било мотивисано опскрбом месом и млеком у некој средњоазијској групи ловаца–сакупљача”, рекао је за Live Science коаутор студије Лудовик Орландо, молекуларни археолог у Центру за антропобиологију и геномику у Тулузу (Француска). Али ти људи, који су живели на подручју данашњег Kазахстана, нису користили коње за превоз. „Насупрот томе, друге групе које су припитомиле коња пре 4.200 година биле су подстакнуте мобилношћу, будући да се њихова крвна лоза коња проширила као ниједна друга пре и после.”
Окидач за припитомљавање, према овом научнику, можда је био климатски догађај који је довео до сушних сезона у југозападној Азији и степама, јер су коњи могли помоћи људима да преживе тако што су им омогућили да се брзо преселе на нове пашњаке. Вилијам Тејлор, археозоолог са Универзитета Колорадо у Болдеру (САД), који није био укључен у студију, рекао је да ово истраживање показује „прилично уверљиво да, иако су Јамна и друге ране културе западних степа можда имале везу с дивљим коњима, имале су мало везе с првим припитомљавањем коња”. Генетски модел нове студије „конвергира с другим линијама непосредних доказа прилично уредно”.
Шеван Вилкин, биомолекуларни археолог са Универзитета у Базелу (Швајцарска), који није био укључен у студију, рекао је да, иако је њен претходни рад идентификовао јединке Јамна културе које конзумирају коњско млеко, то „вероватно представља рани покушај припитомљавања коња на том подручју”. Он је изјавио да нова студија указује „да је све мање могуће да су у Јамна култури користили коње за масовне миграције преко степе”.
Иако остаје, донекле, загонетка зашто су људи припитомили коње доста дуго након других животиња, попут паса, оваца, говеда, чак и магараца, а чим су то учинили убрзо су водили са собом готово свуда. „Ову релативно каснију експанзију коња јасно су поспешили људи, будући да је она без преседана у нашем скупу података који покрива 50.000 година”, закључио је Лудовик Орландо.
(Илустрација Wikimedia Commons)
(Кликс)
