Назчници су пронашли, како наводе, алармантне доказе да микропластика не само да доспе у људски мозак, већ би могла придонети настанку деменције и других неуролошких болести. „Људски мозак садржи отприлике кашику микропластике и нанопластике, а количине 3-5 пута веће утврђене су код особа с дијагнозом деменције”, објавили су истраживачи са Универзитета у Отави у научном часопису Brain Medicine. Упозорење канадских научника уследило је након објаве тима под вођством Унверзитета у Новом Мексику који је открио да микропластика и нанопластика (MNP) фаворизују мозак у односу на друге органе.
Kонцентрације у узорцима мозга преминулих људи су 7 до 30 пута веће од концентрација у јетри или бубрезима, док узорци мозга особа код којих је била постављана дијагноза деменције показују још веће износе пластичних честица, наведено је у научном раду који је објавио Nature Medicine у фебруару. Друга недавно објављена истраживања упозорила су на улазак микропластике и нанопластике у људско тело са знојем, на честице пластике у мушким гениталијама и на пренос с труднице на нерођено дете. „Драматично повећање концентрације микропластике у мозгу у само осам година, од 2016. до 2024, посебно је алармантно”, рекао је Николас Фабијано са Одсека за психијатрију Универзитета у Отави. Пораст упозорења о здравственим претњама које представљају микропластика и нанопластика прати растући бес због пластичног онечишћења, чије су огромне количине завршиле у језерима, рекама, морима и океанима.
Упркос напорима да се ограничи употреба пластике кроз ере као што су папирнате сламке, европске земље и Јапан оптужени су за отпрему пластичног отпада у југоисточну Азију након наметања ограничења и строгих правила рециклирања код куће. „Овај пораст (микропластике у људском телу) одражава експоненцијални пораст који видимо у изосима микропластике у околину”, закључио је Фабијано.
(Илустрација )Shutterstock
(Индекс)
