Godine 2003, američki istraživači su objavljivali 20 puta više uticajnih naučnih radova od kineskih. Godine 2013. taj broj je bio četiri puta veći nego u Kini. Godine 2022. Kina je pretekla i Ameriku i Evropu.
U atrijumu istraživačkog zdanja Kineske akademije nauka (CAS) u Pekingu je zid s patentima. Na pet metara širokom i dva sprata visokom zidu postavljeno je 192 sertifikata, uredno poređanih i odmereno osvetljenih sa zadnje strane. Na nivou poda, iza somotnog užeta, stoji niz staklenih tegli u kojima se nalaze izumi koje ovi patenti štite: semenje.
CAS – najveća svetska istraživačka organizacija – i institucije širom Kine sprovode ogroman istraživački rad u oblasti biologije uzgajanja hrane. U prethodnih nekoliko godina kineski naučnici su otkrili gen koji, kada se ukloni, dovodi do povećavanja dužine i težine semena pšenice, drugi koji poboljšava sposobnost useva kao što su sirak i proso da rastu na slanom zemljištu i jedan koji može da povećava prinos kukuruza za oko deset odsto. U jesen prošle godine poljoprivrednici u Gvažou završili su drugu žetvu genetski modifikovanog džinovskog pirinča koji su razvili naučnici Kineske akademije nauka.
Kineska komunistička partija (KKP) istakla je poljoprivredna istraživanja – koja smatra ključnim za obezbeđivanje prehrambene sigurnosti zemlje – za prioritetnu oblast naučnog rada. Tokom protekle decenije, kvalitet i kvantitet istraživanja useva, koje sprovodi Kina su znatno porasli i sada se zemlja nadaleko smatra predvodnikom na ovom naučnom polju. Prema rečima urednika prestižnog evropskog časopisa za botaniku, u nekim mesecima polovina poslatih radova dolazi iz Kine.
Putovanje od hiljadu milja
Uspon istraživačkog rada u Kini nije primetan samo u botanici. The Economist je 2019. godine ispitivao stanje naučnih istraživanja u zemlji i postavio pitanje da li bi Kina jednog dana mogla da postane naučna supersila. Danas je na to pitanje dat nedvosmislen potvrdan odgovor. Kineski naučnici nedavno su stekli preimućstvo prema dva merila visokokvalitetne nauke, i uspon zemlje u oblasti vrhunskih istraživanja ne pokazuje znake opadanja. Stari svetski naučni poredak – u kojem su dominirali Amerika, Evropa i Japan – bliži se kraju.
Jedan način da se izmeri kvalitet naučnih istraživanja u zemlji jeste da se prati broj visokouticajnih radova objavljenih svake godine, odnosno radova koji su najčešće citirani u delima drugih naučnika. U Americi je 2003. godine objavljivano 20 puta više ovakvih visokouticajnih radova nego u Kini, prema podacima kompanije Clarivate koja se bavi analizom nauke (videti grafikon ispod). Do 2013. godine u Americi je objavljivano samo oko četiri puta više vrhunskih radova, a sada je (prema većini podataka koji analiziraju radove objavljene 2022. godine) Kina pretekla Ameriku i EU.
Objavljeni vrhunski naučni radovi u Kini, SAD i EU (The Economist)
Metrika zasnovana na citiranosti može, razume se, da bude štelovana. Naučnici mogu da iznađu načine da povećaju broj spominjanja njihovog rada u drugim studijama – što i čine. Radna verzija istraživanja troje ekonomista, Kiu Šumin, Klaudije Štajnvender i Pjera Azulaja, ističe da kineski istraživači mnogo češće citiraju svoje sunarodnike nego što to čine zapadni istraživači sa radovima svojih sunarodnika. Ali Kina je sada vodeća u svetu i po drugim pokazateljima koji su manje podložni manipulaciji.
Prema indeksu vrhunskog časopisa Nature – koji je napravio istoimeni izdavač – broji se doprinos člancima objavljenim u odabranom skupu prestižnih časopisa. Da bi bio odabran za objavljivanje, rad mora da bude odobren od panela recenzenata koji procenjuju kvalitet studije, inovativnost i mogući uticaj. Kada je indeksiranje pokrenuto 2014. godine, Kina je bila na drugom mestu, ali je njen doprinos radovima koji zadovoljavaju ove kriterijume bio manji od trećine američkog. Do 2023. godine Kina je izbila na prvu poziciju.
Prema Lajdenovom rangiranju (Leiden Ranking) obima istraživačke produkcije, sada postoji šest kineskih univerziteta ili instituta u prvih 10 na svetu, i sedam prema Nejčerovom indeksu. To još ne moraju biti opštepoznata imena na Zapadu, ali trebalo bi se navići da se sve češće čuje Šangaj Đijao Tong, Zeđijang i Pekinški univerzitet zajedno sa Kembridžom, Harvardom ili ciriškim ETH-om. „Cinghua je sada broj jedan univerzitet za nauku i tehnologiju na svetu”, kaže Sajmon Marginson, profesor višeg obrazovanja na Oksfodskom univerzitetu. „To je zapanjujuće. Oni su to postigli u jednoj generaciji”.
Danas je Kina svetski predvodnik u fizičkim naukama, hemiji, geonaukama i naukama o životnoj sredini, prema Nejčerovom indeksu i metrici zasnovanoj na broju citata (videti grafikon ispod). Ali Amerika i Evropa i dalje imaju znatnu prednost u opštoj biologiji i u medicinskim naukama. „Inženjerstvo je ultimativna kineska disciplina danas”, kaže profesor Marginson. „Mislim da je to delimično zbog vojne tehnologije, a delimično zbog toga što vam je upravo to potrebno da biste razvijali državu”.
Poređenje citiranosti američkih, kineskih i naučnika iz EU (The Economist)
Primenjena istraživanja su kineska snaga. Kina dominira u objavljivanju radova o solarnim panelima na bazi perovskita [1], na primer, koji nagoveštavaju mogućnost daleko veće efikasnosti od konvencionalnih silicijumskih solarnih ćelija u pretvaranju sunčeve svetlosti u električnu energiju. Kineski hemičari su razvili novi način da izoluju vodonik iz morske vode koristeći specijalizovanu membranu koja odvaja čistu vodu, a ova dalje može da se razdeli elektrolizom. Maja 2023. godine objavljeno je da su naučnici, u saradnji sa kineskom državnom energetskom kompanijom, razvili pilot projekat plutajuće farme za izolovanje vodonika nedaleko od jugoistočne kineske obale.
Kina sada takođe registruje više patenata od bilo koje druge države, iako se mnogi od tih patenata odnose na male promene dizajna, a ne na zaista originalne inovacije. Novi razvojni pravci se uglavnom sporije šire i prihvataju u Kini nego na Zapadu. Ali njena snažna industrijska baza – udružena sa jeftinom energijom – znači da može brzo da ostvari masivnu produkciju neke fizičke inovacije, kao na primer u sferi novih materijala. „To je ono u čemu Kina zaista ima prednost u odnosu na zapadne države”, kaže Džonatan Bin, generalni direktor Materials Nexus-a, britanske kompanije koja koristi veštačku inteligenciju da otkrije nove materijale.
Peking takođe demonstrira svoju naučnu moć na upadljivije načine. Ranije ovog meseca, kineska robotizovana svemirska letelica Chang’e 6 spustila se u džinovski krater na tamnoj strani Meseca, uzela je uzorke stena, istakla kinesku zastavu i uputila se natrag na Zemlju. Ukoliko se uspešno vrati na Zemlju krajem meseca (vratila se 25. juna), to će biti prva misija donošenja uzoraka sa strane Meseca do koje je teško stići.
Stvaranje osnove
Preoblikovanje kineske nauke postignuto je usredsređenjem na tri područja: novac, opremu i ljude. Realna vrednost kineske potrošnje za istraživanje i razvoj ušesnaestostručena je od 2000. godine. Prema poslednjim objavljenim podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Kina je i dalje zaostajala za SAD u potrošnji za istraživanja i razvoj. U odnosu na SAD koje su trošile 806 milijardi dolara, Kina je za ovu namenu opredelila 668 milijardi, srazmerno paritetu kupovne moći. Ali kada se u obzir uzmu samo potrošnja univerziteta i vladinih istraživačkih ustanova, Kina je preuzela vođstvo. U ovakvim ustanovama SAD i dalje troše 50% više na fundamentalna istraživanja, dok Kina prednjači u potrošnji novca na primenjena istraživanja i eksperimentalni razvoj (pogledati na grafikonu).
Novac je pažljivo opredeljivan u strateški važne oblasti. Kineska komunistička partija je 2006. godine objavila svoju viziju kako bi nauka trebalo da se razvija tokom narednih 15 godina. Nacrti za razvoj nauke su potom uključivani u petogodišnje razvojne planove KKP. Sadašnji plan, objavljen 2021. godine, usmeren je ka pospešivanju istraživanja u oblasti kvantne tehnologije, veštačke inteligencije, poluprovodnika, neurologije, genetike i biotehnologije, regenerativne medicine i istraživanje „graničnih područja” kao što su duboki svemir, okeanske dubine i Zemljini polovi.
Stvaranje svetski prestižnih univerziteta i državnih institucija je takođe bilo deo kineskog plana razvoja nauke. Inicijative kao „Projekat 211”, „Program 985” i „Kineska liga devetorke” opredelile su novac izabranim laboratorijama za razvoj njihovih istraživačkih kapaciteta.
Poređenje potrošnje Kine i SAD na naučna istraživanja (The Economist)
Univerziteti osoblju plaćaju bonuse – u proseku po 44.000 dolara, a mogu da idu i do 165.000 – ukoliko objavljuju u međunarodnim visokouticajnim časopisima. Stvaranje kadrovske baze je bilo prioritetno. Od 2000. do 2019. godine više od šest miliona kineskih studenata otišlo je van zemlje radi studija, prema navodima Ministarstva obrazovanja. Poslednjih godina oni su pohrlili nazad, donoseći svoje novostečene veštine i znanja. Podaci OECD-a upućuju da se od kraja 2000-ih više naučnika vraća u zemlju nego što iz nje odlazi. Kina sada zapošljava više istraživača nego Amerika i EU.
Mnogi kineski naučnici koji su se vratili iz inostranstva, često označavani kao morske kornjače (igra reči sa kineskim homonimom haigui, koji znači vraćanje iz inostranstva) privučeni su različitim podsticajima. Jedan takav program pokrenut 2010. godine – Hiljadu mladih talenata– ponudio je istraživačima mlađim od 40 godina jednokratne bonuse od 500.000 juana (što je vrednost otprilike jednaka 150.000 dolara prema paritetu kupovne moći) i grantove do tri miliona juana za pokretanje laboratorija i povratak kući. To je dalo rezultate. Studija objavljena u časopisu Science prošle godine utvrdila je da je ovaj program u zemlju vratio mlade istraživače izuzetnog kalibra – oni su, prosečno, među 15% najproduktivnijih (iako oni najvišeg reda, superzvezde, obično odbijaju ovakve ponude). Kroz nekoliko godina, zahvaljujući pristupu većim ulaganjima i akademskoj radnoj snazi, ovi povratnici su bili vodeći naučnici i autori 2,5 puta više radova nego uporedivi istraživači koji su ostali u Americi.
Privlačenje i potiskivanje
Pored privlačenja, postojao je i izvestan stepen potiskivanja. Kineski naučnici koji rade u inostranstvu poslednjih godina su meta povišene sumnjičavosti. Amerika je 2018. godine pokrenula China Initiative, uglavnom neuspešni pokušaj da iskoreni kineske „špijune” iz industrije i akademskih institucija. Takođe je bilo izveštaja da su neki studenti bili deportovani zbog svoje povezanosti sa kineskom „strategijom vojno-civilnog stapanja”. Poslednje istraživanja sadašnjih i nekadašnjih kineskih studenata koji studiraju u Americi otkrilo je da je udeo onih što su iskusili rasističko zlostavljanje ili diskriminaciju u porastu.
Dostupnost naučnika u Kini znači da su, na primer u oblasti kvantnog računarstva, neke od akademskih laboratorija u zemlji više poput komercijalnih laboratorija na Zapadu po svojoj veličini. „Oni imaju istraživačke timove što broje 20, 30 ili 40 ljudi koji rade na istim eksperimentima, i ostvaruju vrlo dobar napredak”, rekao je Kristijan Andersen, istraživač kvantnog računarstva na Univerzitetu Delft. Istraživači koji rade u Kini 2023. godine su probili rekord po broju kvantnih bitova ili kubitova uvezanih u kvantnom kompjuteru.
Kina je takođe potrošila mnogo novca na naučnu opremu. Kada je The Economist 2019. godine sproveo poslednje istraživanje stanja naučnih istraživanja u zemlji, već je postojao zavidan inventar šljaštećeg hardvera, uključujući superkompjutere, najveći svetski radio-teleskop sa otkrivenim otvorom i podzemni detektor tamne materije. Spisak se od tada znatno proširio.
Kina je sada dom najosetljivijeg detektora kosmičkog zračenja ultravisoke energije na svetu (ko nedavno korišćen da testira pojedine aspekte specijalne teorije relativiteta Alberta Anštajna), najsnažnijeg svetskog statičnog magnetnog polja (služi za ispitivanje svojstava materijala) i uskoro će imati jedan od najosetljivijih detektora neutrina na svetu (biće korišćen da otkrije koja vrsta ovih fundamentalnih subatomskih čestica ima najveću masu). Evropa i Amerika i same imaju dosta zanimljive opreme, ali Kina brzo pridodaje novu.
Pojedinačne laboratorije u najprestižnijim kineskim institucijama su takođe izuzetno dobro opremljene. Niko Mekarti, novinar i nekadašnji istraživač u Masečustskom tehnološkom institutu, nedavno je posetio laboratorija za sintetičku biologiju u Kini i bio zapanjen kako su u akademskim institucijama „mašine jednostavno impresivnije i skuplje” od onih u Americi. U instituciji Advanced Biofoundry Instituta za naprednu tehnologiju u Šenženu – za koji se u zemlji nadaju da će biti središte kineskog odgovora Silicijumskoj dolini – Mekatri uočava „zapanjujuću zgradu sa četiri sprata robota”. Kako se kineski univerziteti pune najnaprednijom opremom i elitnim istraživačima, plate postaju sve konkurentnije, te su zapadne institucije sve manje privlačno mladim i ambicioznim kineskim naučnicima. „Studenti u Kini ne misle o Americi kao o nekoj naučnoj Meki u istom smislu kako su to možda mislili njihovi mentori”, zaključuje Mekarti.
Uzmimo, na primer, veštačku inteligenciju. Svega 34% kineskih studenata koji su radili na ovom polju istraživanja ostalo je u zemlji na diplomskim studijama ili na poslu. Do 2022. godine taj broj je bio 58%, prema podacima američkog tink-tenka „Marko Polo” koji prati talente u oblasti veštačke inteligencije (u Americi je brojka 2022. godine bila 98%).
Kina sada doprinosi oko 40% od ukupnog broja istraživačkih radova u oblasti veštačke inteligencije, u poređenju sa 10% u Americi i 15% zajedno u EU i Velikoj Britaniji. Jedan od najcitiranijih radova svih vremena, koji pokazuje kako dubinske neuronske mreže mogu da se izvežbaju da prepoznaju slike, napisali su istraživači veštačke inteligencije koji rade u Kini, mada za američku kompaniju „Majkrosoft”. „Kinesko istraživanje u oblasti veštačke inteligencije je svetska klasa”, kaže Zakari Arnolds, analitičar za veštačku inteligenciju u džordžtaunskom Centru za novu tehnologiju i bezbednost. „U oblastima kompjuterskog vida i robotike, oni imaju znatnu prednost u istraživačkim publikacijama”.
Rast kvaliteta i kvantiteta kineskog naučnog rada, po svoj prilici, neće se zaustaviti u skorije vreme. Potrošnja na nauku i tehnologiju i dalje raste – vlada je objavila povećanje opredeljenih para za 10% u 2024. godini. Takođe, zemlja obrazuje neverovatan broj mladih naučnika. Kineski univerziteti su 2020. godine dodelili 1,4 miliona diploma u oblasti inženjerstva, sedam puta više nego u Americi. Kina sada obrazuje, na nivou osnovnih studija, 2,5 puta više vrhunskih istraživača veštačke inteligencije od Amerike. I onoliko doktoranada u oblasti nauke i tehnologije koliko i Amerika.
Sistemski problemi
Iako Kina stvara sve više vrhunskih radova, ona i dalje proizvodi ogromnu količinu naučnih radova nižeg kvaliteta. Prosečno, radovi iz Kine uobičajeno imaju niži uticaj, meren brojem citata, nego oni iz Amerike, Britanije ili EU. I dok je nekoliko probranih univerziteta znatno uznapredovalo, univerziteti srednjeg nivoa su zaostali. Kineske drugorazredne institucije i dalje stvaraju radove koji su relativno slabog kvaliteta u odnosu na svoje parnjake u Evropi ili Americi.
„Dok Kina ima fantastičan kvalitet rada na najvišem nivou, ispod je slaba baza”, objašnjava Karolin Vagner, profesor naučne politike na Državnom univerzitetu u Ohaju. Kada su posredi osnovna istraživanja, ona podstaknuta znatiželjom (a ne praktičnom primenom istraživanja) Kina i dalje hvata priključak. Ova zemlja objavila je mnogo manje radova od Amerike u dva časopisa koja su među najprestižnijim u svetu nauke – Nature i Science. To možda delimično može da objasni zbog čega Kina, u odnosu na svoje druge kapacitete, slabije stoji u otkrivanju potpuno novih tehnologija.
Osnovna istraživanja posebno su oskudna u okviru kineskih tehnologija, zbog čega nastaje jaz između naučnika i njihovih otkrića i industrije koja bi na kraju mogla da ih koristi. „Za originalnije inovacije to bi mogao da bude negativan činilac”, kaže Sju Sjisijang, vodeći naučnik u „Longi grin enerdži tehnolodži”, kineskoj kompaniji za solarnu energiju. Podsticaj da se objavljuje što više radova stvorilo je tržište za lažne naučne publikacije. Studija koju je ranije ove godine objavio časopis Research Ethics, sa uključenim anonimnim intervjuima kineskih istraživača, navodi reči jednog „da nije imao izbora osim da izigra pravila”, da bi odoleo pritisku da se objavljuje i zadrži posao.
Pojavili su se „citatni karteli”, gde se grupe naučnika zajednički okupljaju da pišu niskokvalitetne radove u kojima citiraju jedni druge poboljšavajući sopstvene parametre. Kineske naučne agencije su 2020. godine objavile da ovakvim šemama – u kojima se plaća za objavljivanje – mora da se stane na kraj. Godinu kasnije zemlja je objavila nacionalno ispitivanje nedoličnog ponašanja istraživača. To je dovelo do poboljšanja: stopa po kojoj kineski istraživači citiraju jedni druge, na primer opala je, prema istraživanju objavljenom 2023. godine. I kineski univerziteti srednjeg nivoa hvataju priključak sa uporedivim zapadnim institucijama.
Stoga oblasti u kojima Amerika i Evropa i dalje imaju preimućstvo, po svoj prilici, neće zadugo ostati. Biološke i medicinske nauke oslanjaju se u velikoj meri na dubinsko vrlo usko specifično znanje i istorijski su se pokazale težim za Kinu „da ih ustanovi i ubrza”, kaže Tim Daforn, profesor biotehnologije na Univerzitetu u Birmingemu i nekadašnji savetnik britanskog odeljenja za poslovanje.
Iako Amerika sada objavljuje otprilike četiri puta više visoko uticajnih radova u kliničnoj medicini, u mnogim oblastima Kina objavljuje najviše radova koji citiraju ova temeljno važna istraživanja – što je znak rastućeg interesovanja koje nagoveštava buduću ekspanziju. „U oblasti biologije Kina raste upadljivo brzo”, kaže Džonatan Adams, glavni naučnik u Institutu za naučne informacije u Clarivajte-u. „Njena sposobnost da preusmeri pažnju na novu oblast je zaista izvanredna.”
Uspon kineske nauke je dvosekli mač za zapadne vlade. Kineski naučni sistem je neraskidivo povezan sa kineskom državom i oružanim snagama, stoga mnogi kineski univerziteti imaju laboratorije koje otvoreno rade u oblasti odbrane i nekoliko njih je optuženo da su učestvovali u špijunskim aktivnostima ili sajber napadima. Kina je, takođe, optuživana za krađu intelektualnog vlasništva. To i sve strožija ograničenja otežala su inostranim saradnicima iznošenje podataka iz zemlje. Poznat je slučaj iz 2019. godine kada je zemlja presekla pristup radu (finansiranom od strane SAD) o COVID-19 u Vuhanskom institutu za virologiju. Ima slučajeva kada kineski istraživači ne uspevaju da se drže etičkih standarda koji se očekuju od zapadnih naučnika.
Uprkos zabrinutosti, kineski saradnici su česti u zapadnim istraživanjima. Otprilike trećina radova u oblasti telekomunikacija američkih autora uključuje kineske saradnike. U nauci o prikazu slike [2], primenjenoj hemiji i geološkom inženjerstvu, brojke se kreću između 25% i 30%. U Evropi ovaj udeo je niži, oko 10%, ali je i dalje znatan. Ova partnerstva su uzajamno korisna obema stranama. Kina je sklona da sarađuje u oblastima u kojima već dobro stoji, kao što su nauka o materijalima ili fizika. Radna verzija jednog istraživanja, stavljena na uvid javnosti prošle godine, ukazuje da je u veštačkoj inteligenciji imati koautora iz Amerike ili Kine podjednako korisno autorima iz obe zemlje, pošto daje u proseku 75% više citiranosti.
Zapaženi uspesi
Nekoliko zapaženih uspeha je proisteklo iz ove saradnje. Tokom pandemije COVID-19 Odeljenja za inženjerstvo Univerziteta u Oksfordu i Oxford Suzhou Centre of Advanced Research razvili su u zajedničkom projektu brzi test za ovaj virus, koji je naširoko korišćen na britanskim aerodromima. Istraživači sa Univerziteta u Kardifu i Južnokineskog poljoprivrednog univerziteta identifikovali su gen koji čini bakteriju otpornom na antibiotik „kolistin”. Nakon toga, Kina – najveći konzument ovog leka – zabranila je njegovu upotrebu u životinjskoj ishrani, te je nivo rezistencije opao i među životinjama i među ljudima.
U Americi i Evropi politički pritisak ograničava saradnju sa Kinom. U martu američki Sporazum o nauci i tehnologiji sa Kinom, u kojem stoji da naučnici iz obe zemlje mogu da sarađuju na temama od uzajamne koristi, tiho je produžen za još šest meseci. Iako je Peking delovao vrlo voljno da obnovi sporazum star 45 godina, mnogi republikanci strahuju da saradnja s Kinom pomaže ovoj zemlji da ostvari svoje ciljeve u oblasti nacionalne bezbednosti. U Evropi, sa izuzetkom u projekata u zaštiti životne sredine i klimatskih, kineski univerziteti su faktički onemogućeni da pristupaju parama programa Horizon, ogromnoj evropskoj istraživačkoj inicijativi.
Postoji takođe zabrinutost među naučnicima da se Kina zatvara. Eksplicitno naznačeni cilj ove zemlje jeste da postane samodovoljna u mnogim oblastima nauke i tehnologije i da se preorijentiše od objavljivanja u međunarodnim časopisima kao parametra istraživačke produktivnosti. Mnogi istraživači ne mogu da govore za medije, stoga je nalaženje izvora u Kini za ovaj članak bilo izazovno. Jedna kineska botaničarska, koja je zatražila da ostane anonimna, rekla je da je morala da zatraži dozvolu godinu dana ranije da bi prisustvovala konferenciji van zemlje: „To je kontradiktorno. S jedne strane, oni postavljaju ograničenja tako da naučnici nemaju slobode, poput mogućnosti da idu u inostranstvo i komuniciraju sa svojim kolegama. S druge strane, ne žele da Kina zaostaje.”
Perspektive saradnje
Preovlađujuće mišljenje među naučnicima u Kini i na Zapadu jeste da saradnja mora da se nastavi ili, još bolje, da se poveća. Postoji prostor da se učini više. Iako je kineska naučna produkcija dramatično porasla, udeo istraživanja koji se izvodi zajedno s međunarodnim istraživačima je stabilno na oko 20%, dok su zapadni naučnici skloni da imaju daleko više međunarodnih saradnika. Zapadni istraživači mogli bi takođe da posvete više pažnje najnovijim naučnim istraživanjima iz Kine. Podaci iz studije objavljene prošle godine u časopisu Nature Human Behaviour pokazuje da, kod radova uporedivog kvaliteta, kineski naučnici citiraju zapadne radove daleko više nego obratno. Zapadni naučnici retko posećuju, rade ili studiraju u Kini, što im uskraćuje mogućnosti da uče od kineskih kolega na način na koji kineski naučnici to tako dobro čine na Zapadu.
Zatvaranje vrata kineskim studentima i istraživačima koji žele da dođu u zapadne laboratorije bilo bi katastrofalno za zapadnu nauku. Kineski istraživači čine osnovu mnogih odeljenja na vodećim američkim i evropskim univerzitetima. Godine 2022. više vrhunskih istraživača u oblasti veštačke inteligencije u Americi poteklo je iz Kine nego iz Amerike. Zapadni model nauke trenutno zavisi od ogromnog broja studenata, često iz stranih zemalja, za obavljanje većine svakodnevnog istraživačkog posla.
Malo toga ukazuje da kineski naučni div neće nastaviti da raste i jača. Eventualno bi posrnuće kineske ekonomije moglo da prisili Komunističku partiju Kine da umanji potrošnju za istraživanja. Takođe, ukoliko zemlja u potpunosti prekine veze sa zapadnom naučnom zajednicom, njena istraživanja bi pretrpela štetu. Ali ništa od ovoga ne izgleda verovatno u skorijem roku. Pre pet godina smo, takođe, pitali da li istraživanja mogu da cvetaju u jednom autoritarnom režimu. Možda tokom vremena ograničenja koja režim nameće postaju očigledna. Ali za sada, i barem u oblasti tvrdih nauka, odgovor je da zaista mogu. „Mislim da je nerazložno stavljati granice na rast kineskog čuda”, rekao je profesor Marginson. „Pošto za sada ono nije imalo granica.”
Uputnice:
[1] Perovskit je kalcijum-titanijum-oksid mineral koji čini kalcijum-titanat. Nazvan je po ruskom mineralogu Lavu Perovskom (1792-1856), kada ga je 1839. na ruskoj planini Ural otkrio nemački istraživač Gustav Roze. [2] Imaging science (Nauka o prikazu slike) je multidisciplinarno polje koje se bavi stvaranjem, prikupljanjem, analizom i fotografijom vizuelnih predstava, uključujući prikazivanje onoga što ljudsko oko ne može da vidi; obuhvata saznanja iz fizike, matematike, električnog inženjerstva, računarskih vizuelnih tehnologija, računarstva i psihologije opažaja.(Ilustracija Chinese Academy of Science)
(Novi Standard)
