Pre 232 miliona događaja Zemlja je bila pogođena događajem nazvanim karnijski pluvijalni događaj kada je milion do dva miliona godina kiša padala gotovo bez prekida. Tada je jaka okončala jedno od sušnih razdoblja Zemlje. U to vreme kontinenti su bili utopljeni u superkontinent Pangeu, koji je već bio sklon monsunima. Temperatura mora bila je slična „vrućoj supi”, rekao je istraživač paleoekologije Pol Vignal za New Scientist, što znači da je u vazduhu već bilo mnogo vlage koja je stvarala monsun, piše IFLScience.
Dakle, šta je pokrenulo još veću vlažnost? Za razliku od uobičajenog završetka vrućeg leta, neki su sugerisali da je to posledica niza velikih vulkanskih erupcija koje su se dogodile na Vrangelija teranu, koji se danas nalazi uz obalu Aljaske i Britanske Kolumbije. Poznato je da se vulkanske erupcije petljaju sa iznosim vodene pare u stratosferi, to se dogodilo nakon nedavne erupcije Hunga Tonga-Hunga Hapai, a prema geonaučniku Jakopu Dal Korsu, Vrangelija erupcije bile su na vrhuncu tokom karnija. „Proučavao sam geohemijski potpis erupcija pre nekoliko godina i identifikovao goleme učinke na atmosferu u celom svetu. Erupcije su bile ogromne da su pumpale velike količine gasova staklene bašte poput ugljen-dioksida i tamo su bili skokovi globalnog otopljenja”, objasnio je Dal Korso.
Smatra se da je jedna od posledica ove kiše bilo razdoblje povećanog izumiranja života na Zemlji u to vreme, posebno morskih stvorenja kao što su amonoidi, konodonti i krinoidi, a to je r moglo postaviti temelje za novi život, posebno kada je reč o dinosaurima. U studiji objavljenoj u Journal of the Geological Society, tim istraživača napisao je da su „nakon opsežnog izumiranja biljaka i ključnih biljojeda na kopnu, su naizgled bili glavni dobitnici u dobu oporavka, brzo se šireći u raznolikosti, ekološkom uticaju (relativna brojnost) i regionalnoj distribuciji, u početku od Južne Amerike do svih kontinenata.”
Prvi dokaz o karnijskom pluvijalnom događaju došao je zahvaljujući geolozima 1980-ih, od kojih je najpoznatiji britanski dvojac Alaster Rafel i Majkl Sims. Rafel je identifikovao sivu traku koja prolazi kroz crveni kamen brda Lajp na Somersetu, odliku koja je ukazivala da je onlast iz razdoblja intenzivne suše prešla u ozbiljno mokro. Međutim, kada je Rafel, zajedno sa Simsom, objavio studiju koja to govori – postojali su i dokazi iz Nemačke, SAD i sa Himalaja – to nije shvaćeno vrlo ozbiljno. „Sećam se da su jedan ili dvojica starijih akademika smatrali da je to besmislena ideja”, izjavio je Sims za Nature. Dok su Rafel i on prešli na druge stvari, tokom godina polako su se počeli gomilati dokazi koji podupiru njihovu pretpostavku.
(Ilustracija Dalle)
(Kliks)
