Naučnici ne znaju tačno kako virusi gripa na kraju izazovu encefalitis, ali zasad vodeća hipoteza ukazuje na to da zaraza utiče na razvoj citokinske oluje, odnosno preteranog imunog odgovora organizma, što rezultira teškim upalnim promenama.
Teški oblici sezonskog grips mogu rezultirati nizom komplikacija, a u najtežim slučajevima završiti smrtnim ishodom, posebno kod pacijenata čiji je imuni sistem narušen. Svake godine u SAD od ove zarazne bolesti, primarno disajnih puteva, oboli oko 8 posto stanovnika. Većina se uspešno oporavi, no od posledica ih godišnje prosečno umre više hiljada. U minulih deset godina svake sezone evidentirano je od 21.000 do 51.000 preminuloh, sa izuzetkom 2020-2021. kada je taj broj bio neobično nizak zbog pandemije koronavirusa, piše portal Live Science.
Kod određenih grupa se neretko razviju teže infekcije koje mogu dovesti do smrti: to su obično deca mlađa od 5 godina, odrasli od 65 i stariji, osobe s hroničnim zdravstvenim problemima i trudnice. Virusi gripa mogu naneti ozbiljnu štetu nizu organa, poput pluća, srca, mozga i imunog sistema, rekla je dr Akiko Ivasaki, profesorka imunobiologije i molekularne, ćelijske i razvojne biologije Univerziteta Jejl i istraživačica u Medicinskom institutu Hauard Hjuz. Po život opasne komplikacije najčešće su, pored ostalog, upala pluća ili pneumonija, koja izaziva zapaljenje alveola (vazdušnih mehurića) i plućnog vezivnog tkiva. Mogu uzročiti domilanje telnosti ili sekreta u alveolama i plućnom tkivu koje posledično izazivaju kašalj, temperaturu, groznicu i otežano disanje.
„Virusi gripa mogu neposredno prodreti u pluća, uzrokujući takozvanu virusnu upalu. Usto, oštećujući ćelije koje oblažu disajni trakt mogu otvoriti vrata bakterijama u organizmu i omogućiti im prekomerno razmnožavanje, izazivajući upalu i moguću bakterijsku upalu pluća”, objasnila je Ivasaki. Nakon što pojedinac oboli od gripa, bakterije se obično nastane u plućima i razmnože. To je delimično zato što virusi čine ćelije koje oblažu disajne puteve osetljivijim na prodor bakterija i na infekciju, a potom se „bakterije nesmetano razmnožavati i lakše uzrokuju štetu”, dodao je dr Oktavio Ramilo, upravnik Odseka za zarazne bolesti dečje bolnice St. Jude Research Hospital.
Teška upala pluća može izazvati i sindrom akutnoga respiratornog distresa (ARDS), po život opasnog zdravstvenog stanja koje karakterišu upala, nadraženost i oštećenje pluća. U takvom stanju pluća ne mogu preneti dovoljno kiseonika u krv da bi opskrbila vitalne organe u telu. Taj sindrom se obično javlja kod pacijenata koji su odranije teško bolesni. Komplikacije koje mogu nastati nakon zaraze virusom gripa ne pogađaju samo pluća, već i srce. Mogu se razviti miokarditis – zapaljenje srčanog mišića i akutni perikarditis – upala srčane maramice ili perikarda. U oba slučaja imuni sistem organizma izaziva upalu kao odgovor na infekciju ili neki drugi okidač.
Takva stanja mogu uticati na sposobnost srca da pumpa krv i poremetiti njegov ritam, ponekad sa smrtnim ishodom. U retkim slučajevima grip dovodi do razvoja encefalitisa ili upale moždane ovojnice. To stanje koje se, kako se procenjuje, javlja svake godine kod otprilike četvoro od 100.000 dece u SAD, može rezultirati teškim komplikacijama poput konvulzija, kome i naposletku se završiti smrću.
Naučnici ne znaju tačno kako virusi gripa na kraju izazovu encefalitis, ali zasad vodeća hipoteza ukazuje na to da zaraza utiče na razvoj citokinske oluje, odnosno preteranog imunog odgovora organizma, što rezultira teškim upalnim promenama. Citokinska oluja je proces u kojem imuni sietem susretu s nepoznatim virusom reaguje preteranim umnožavanjem ćelija koje luče citokine, a ovi pak aktiviraju nove ćelije imunog sistema. Citokini su proteini male molekulske mase koji deluju kao posrednici između delova imunog sistema. Izlučuju ih različite ćelije, kao što su limfociti, monociti, makrofazi i fibroblasti. Ti sitni molekuli u stanju su ući u mozak jer je zaštitna barijera organa ugrožena, a na to potencijalno utiču sami citokini. Ali za potvrdu ove pretpostake potrebno je sprovesti dodatne studije.
Grip može rezultirati i sepsom, koja je, takođe, opasna po život. U stanju su da sami pokrenu ovu imunološku reakciju, ali i da omoguće bakterijama da uđu u krvotok razlažući tkiva u telu, naglasio je Ramilo. Bakterije koje se prenose krvlju u tom slučaju mogu izazvati sepsu. Neka istraživanja pokazuju da upala pluća povezana s gripom povećava rizik od sepse i do šest puta u poređenju sa zarazom gripom, ali bez upale pluća. Uprkos tome, ova komplikacija je relativno neuobičajena.
Glavni razlog zbog kojeg su stariji ljudi, mala deca, osobe s hroničnim bolestima i trudnice osetljivi na smrtonosne komplikacije koje nastaju posle zaraze virusom gripa jeste stanje njihovog imunog sistema. U fazi biološkog starenja neminovno opadanja funkcija ćelija, a to ometa normalno funkcionisanje imunog sistema. I grip u vreme trudnoće nosi određene opasnosti i može uzrokovati ozbiljnu bolest. Trudnoća izaziva privremene promene u imunom sistemu, na srcu i plućima zbog kojih su trudnice sklonije težim komplikacijama obole li od gripa. Kod njih je povećan rizik od hospitalizacije, čak i smrtnog ishoda. U trudnoći je nerođeno dete izloženo brojnim komplikacijama, a i preuranjenom porodu ili usporenom rastu.
I hronična stanja, poput astme, bolesti bubrega, HIV/AIDS-a i raka povećavaju rizik od komplikacija, kompromitujući imuni ili disajni sistem, ponekad i oboje. Grip može pogoršati i razna hronična stanja povećavajući verovatnoću smrtnog ishoda od drugih uzroka.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
