Научници не знају тачно како вируси грипа на крају изазову енцефалитис, али засад водећа хипотеза указује на то да зараза утиче на развој цитокинске олује, односно претераног имуног одговора организма, што резултира тешким упалним променама.
Тешки облици сезонског грипс могу резултирати низом компликација, а у најтежим случајевима завршити смртним исходом, посебно код пацијената чији је имуни систем нарушен. Сваке године у САД од ове заразне болести, примарно дисајних путева, оболи око 8 посто становника. Већина се успешно опорави, но од последица их годишње просечно умре више хиљада. У минулих десет година сваке сезоне евидентирано је од 21.000 до 51.000 преминулох, са изузетком 2020-2021. када је тај број био необично низак због пандемије коронавируса, пише портал Live Science.
Код одређених група се неретко развију теже инфекције које могу довести до смрти: то су обично деца млађа од 5 година, одрасли од 65 и старији, особе с хроничним здравственим проблемима и труднице. Вируси грипа могу нанети озбиљну штету низу органа, попут плућа, срца, мозга и имуног система, рекла је др Акико Ивасаки, професорка имунобиологије и молекуларне, ћелијске и развојне биологије Универзитета Јејл и истраживачица у Медицинском институту Хауард Хјуз. По живот опасне компликације најчешће су, поред осталог, упала плућа или пнеумонија, која изазива запаљење алвеола (ваздушних мехурића) и плућног везивног ткива. Могу узрочити домилање телности или секрета у алвеолама и плућном ткиву које последично изазивају кашаљ, температуру, грозницу и отежано дисање.
„Вируси грипа могу непосредно продрети у плућа, узрокујући такозвану вирусну упалу. Усто, оштећујући ћелије које облажу дисајни тракт могу отворити врата бактеријама у организму и омогућити им прекомерно размножавање, изазивајући упалу и могућу бактеријску упалу плућа”, објаснила је Ивасаки. Након што појединац оболи од грипа, бактерије се обично настане у плућима и размноже. То је делимично зато што вируси чине ћелије које облажу дисајне путеве осетљивијим на продор бактерија и на инфекцију, а потом се „бактерије несметано размножавати и лакше узрокују штету”, додао је др Октавио Рамило, управник Одсека за заразне болести дечје болнице St. Jude Research Hospital.
Тешка упала плућа може изазвати и синдром акутнога респираторног дистреса (ARDS), по живот опасног здравственог стања које карактеришу упала, надраженост и оштећење плућа. У таквом стању плућа не могу пренети довољно кисеоника у крв да би опскрбила виталне органе у телу. Тај синдром се обично јавља код пацијената који су одраније тешко болесни. Kомпликације које могу настати након заразе вирусом грипа не погађају само плућа, већ и срце. Могу се развити миокардитис – запаљење срчаног мишића и акутни перикардитис – упала срчане марамице или перикарда. У оба случаја имуни систем организма изазива упалу као одговор на инфекцију или неки други окидач.
Таква стања могу утицати на способност срца да пумпа крв и пореметити његов ритам, понекад са смртним исходом. У ретким случајевима грип доводи до развоја енцефалитиса или упале мождане овојнице. То стање које се, како се процењује, јавља сваке године код отприлике четворо од 100.000 деце у САД, може резултирати тешким компликацијама попут конвулзија, коме и напослетку се завршити смрћу.
Научници не знају тачно како вируси грипа на крају изазову енцефалитис, али засад водећа хипотеза указује на то да зараза утиче на развој цитокинске олује, односно претераног имуног одговора организма, што резултира тешким упалним променама. Цитокинска олуја је процес у којем имуни сиетем сусрету с непознатим вирусом реагује претераним умножавањем ћелија које луче цитокине, а ови пак активирају нове ћелије имуног система. Цитокини су протеини мале молекулске масе који делују као посредници између делова имуног система. Излучују их различите ћелије, као што су лимфоцити, моноцити, макрофази и фибробласти. Ти ситни молекули у стању су ући у мозак јер је заштитна баријера органа угрожена, а на то потенцијално утичу сами цитокини. Али за потврду ове претпостаке потребно је спровести додатне студије.
Грип може резултирати и сепсом, која је, такође, опасна по живот. У стању су да сами покрену ову имунолошку реакцију, али и да омогуће бактеријама да уђу у крвоток разлажући ткива у телу, нагласио је Рамило. Бактерије које се преносе крвљу у том случају могу изазвати сепсу. Нека истраживања показују да упала плућа повезана с грипом повећава ризик од сепсе и до шест пута у поређењу са заразом грипом, али без упале плућа. Упркос томе, ова компликација је релативно неуобичајена.
Главни разлог због којег су старији људи, мала деца, особе с хроничним болестима и труднице осетљиви на смртоносне компликације које настају после заразе вирусом грипа јесте стање њиховог имуног система. У фази биолошког старења неминовно опадања функција ћелија, а то омета нормално функционисање имуног система. И грип у време трудноће носи одређене опасности и може узроковати озбиљну болест. Трудноћа изазива привремене промене у имуном систему, на срцу и плућима због којих су труднице склоније тежим компликацијама оболе ли од грипа. Kод њих је повећан ризик од хоспитализације, чак и смртног исхода. У трудноћи је нерођено дете изложено бројним компликацијама, а и преурањеном породу или успореном расту.
И хронична стања, попут астме, болести бубрега, HIV/AIDS-а и рака повећавају ризик од компликација, компромитујући имуни или дисајни систем, понекад и обоје. Грип може погоршати и разна хронична стања повећавајући вероватноћу смртног исхода од других узрока.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
