Иако су лабораторијски резултати испитивања mRNA вакцине импресивни, људски организам и имунолошки одговор знатно су сложенији него огледи у епруветама или на лабораторијским животињама.
Марија је једна од најсмроноснијих заразних болести данашњице – годишње се заразе стотине милиона људи, а према подацима из 2021. она узрокује око 600.000 смрти годишње, највише међу децом у Африци.Научници већ деценијама покушавају да осмисле делотворну вакцину, а према новом истраживању, објављеном недавно у угледном часопису Sciencе, чини се да су на добром путу да направе велику прекретницу у тој борби.
Наиме, истраживачи из више земаља, укључујући Институт за медицинска истраживања (WEHI) у Аустралији, развили су цепиво које готово потпуно зауставља пренос овог обољења. Маларија је паразитска болест узрокована протозоом Plasmodium, а најопаснија врста је Plasmodium falciparum. Паразит има сложен животни циклус који, поред осталог, подразумева људског домаћина и комарца преносника, односно вектора. Kада инсект убоде човека, убризга му спорозоите (инфективни облик паразита) у крв. Спорозоити путују крвотоком и за 30 минута улазе у ћелије јетре (хепатоците). У њима се размножавају асексуално и стварају хиљаде мерозоита.
Након неколико дана, мерозоити излазе из јетре и улазе у црвена крвна зрнца где се и даље размножавају и узрокују симптоме маларије – грозницу, умор итд. Kада комарац убоде зараженог човека, паразит поново стиже у тело комарца у којем се опет размножава и ширење се наставља Иако вакцине против маларије постоје, научници интензивно раде на развоју све делотворнијих.
Међународни тим се у својем новом истраживању одлучио усредсредити на сам извор невоље – размножавање паразита. Истраживачи су прво открили како тaчно функционише протеински комплекс који омогућује размножавање паразита унутар комараца. Затим су установили да је могуће противтелима спречити стварање наведеног комплекса, при чему долази до губитка способности комарчевих полних ћелија да се оплоде. Уочили су такође да слична противтела настају и у телу оболелих особа тoком инфекције паразитом. Kоначно су смислили mRNA цепиво – утемељено на сличној технологији јао неке вакцине против Covid-19 – које стимулишу настанак таквих противтела што блокирају сам процес оплодње паразита.
Резултат у претклиничким студијама на животињама био је смањење стопе преноса паразита који узрокује маларију за 99,7 %. У новој студији научници су користили криоелектронску микроскопију да у паразиту визуeлиују и из њега издвоје протеински комплекс Pfs230 – Pfa48/45, кључан за оплодњу паразита унутар комарца. Овај увид открио је прецизне контактне тaчке између та два протеина и тако пронашао нови циљ за цепиво.
На темељу тих структуралних података, створена је mRNA вакцина која кодира критичне области. У лабораторијским моделима, цепиво је индуковало јаку реакцију протувтела која је, када је комарац убо цепљену животињу, спречила оплодњу паразита и зауставила његову репродукцију у комарцу, чиме је пренос болести драстично смањен.
Иако су лабораторијски резултати импресивни, људски организам и имунолошки одговор знатно су сложенији него огледи у епруветама или на лабораторијским животињама. Научнике стога чекају још три фазе клиничких испитивања. Прво треба потврдити безбедност, односно да цепиво нема нежељених нуспојава. Такође доказати имуногеност, односно да оно индукује снажан и дуготрајан одговор. Kоначно утврдити стварну успешност у правим условима у разноликим географским подручјима, међу различитим популацијама с другачијим варијантама паразита.
Пре него што се, дакле, цепиво може размотрити за широку примену, треба спровести темељне клиничке студије на људима. Kада би се потврдило као делотворно и сигурно, цепиво би функционисало као блокатор преноса паразита. Особе које би га примиле не би биле непосредно заштићене од болести, али би њихова антитела спречавала да се паразит размножи у комарцима, чиме би се прекинуо ланац заразе.
За свеобухватну заштиту идеално би било ову вакцину комбиновати с традиционалним које циљају крвне или јетрене стадијуме развоја паразита да се људи заштитите од напредовања болести. Цепиво би, дакле, било најуспешније ако би се интегрисало у вишестепену стратегију, јер би се тако покриле различите фазе животног циклуса паразита. То би била велика прекретница јер би се драматично смањило ширење маларије посебно у крајевима у којима су алати за контролу, попут инсектицида, постали мање успешми јер су комарци развили отпорност.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
