Синдром иритабилног црева с проливом (SIC-P) неугодно је стање што погађа милионе људи широм света, а нова студија открила је потенцијални кључни окидач који би могао довести до развоја нових, циљаних терапија. Истраживање спроведено на 108 особа показало је да се хормон INSL5 (пептид 5 сличан инсулину) појачано ослобађа када жучне киселине, кључне за варење, доспеју у дебело црево, где се иначе не би требале налазити, пише Science Alert.
Овај неочекивани процес, подстакнут различитим цревним дисфункцијама, доводи до прекомерне производње хормона INSL5, што резултира симптомима пролива. Према проценама истраживача, механизам би могао бити одговоран за чак два од пет случајева SIC-P-а. То уједно објашњава зашто су многи постојећи ликови и терапије често нефелотворни, јер не циљају прави узрок.
„Kада одете лекару с хроничним проливом, вероватно ће тестирати интолеранцију на храну, искључити инфекцију или тражити знаке упале”, наглашава Крис Беннон, ендокринолог са Универзитета Кембриџ. „Постојало је значајно истраживачко занимање за микробиом, али цревни хормони су занемарени. Постаје све јасније да цревни хормони играју важну улогу у здрављу црева и регулације телесне тежине.”
Студија је обухватила пацијенте с проливом узрокованим жучним киселинама и оне са синдромом иритабилног црева, што је научницима омогућило да утврде јасну везу између та два стања. Жучне киселине се данас тешко дијагностикују и погрешно класификују као SIC. Истраживачи се надају да ће ново откриће омогућити развој прецизнијих дијагностичких метода и успешнијих терапија које циљају стварни узрок.
Занимљиво је да је INSL5 хормон који тело природно производи као одбрамбени механизам. Његова улога је да открије постојање жучних киселина на погрешном месту и покрене њихово испирање. „Смислено је имати нешто што детектује токсине и помаже телу да их се реши”, истиче Беннон. „Али проблем настаје ако га жучна киселина увек покреће, узрокујући врло драматичне симптоме.” Иако су претходне студије на животињама указивале на везу INSL5 и пролива, ово је први пут да је тај механизам потврђен код људи и повезан с конкретним клиничким стањима. Следећи корак је развој терапија које циљају INSL5. Занимљиво је да је лек против мучнине „ондансетрон”, познати блокатор овог хормона, већ показао добре резултате у ублажавању симптома код неких пацијената.
„Ово је врло узбудљиво откриће јер нам је показало да речени хормон може играти велику улогу у симптомима погрешно схваћеног стања”, закључује Беннон. „То би нам такође могло омогућити развој крвног теста за помоћ у дијагностици пролива узрокованог жучним киселинама ако су износи хормона високи само код тих појединаца.”
(Индекс)
