Политички екстремно оријентисани људи, на крајњој десници или крајњој левици, имају изненађујуће сличне мождане реакције, закључује се у проучавању које спровео тим предвођен Оријелом Фелдман Хпл са Уиверзитета Браун у америчкој савезној држави Род Ајленд. Студија, објављена у часопису Journal of Personality amd Social Psychology, обухватила је 44 учесника који су прво анкетирани у вези са својим политичким ставовима и сврстани на лествицу од 0 (изузетно либерални) до 100 (изузетно конзервативни).
Испитаници су потом два пута гледали 18-минутни видео ужарене расправе о миграцији и реформи полиције између демократа Тима Kејна и републиканца Мајка Пенса тoком дебате кандидата за потпредседника САД 2016. Док су испитаници у истраживању гледали видео, делимично на MRI скенеру, научници су мерили мождану активност. Резултати су открили да су особе сa екстремнијим политичким ставовима показивале сличне неуронске обрасце. Видео садржај изазвао је јаче неуронске одговоре у подручјима мозга повезаним са обрадом емоција, посебно страха и претње. Ти одговори били су посебно изражени у тренуцима оштрих вербалних сучељавања у расправи.
Осим тога, испитаници са екстремним политичким ставовима показали су појачано физиолошко узбуђење, мерено електродермометријом, тј. мерењем електричног отпора, односно електричне проводности коже. Према студији, чини се да су те физичке реакције појачале неуронске процесе, што указује да емоције и узбуђење играју улогу у јачању политичких уверења појединаца. „Насупрот томе, политички умерене особе су показале разнолике мождане реакције, што сугерише да екстремизам, далеко ван саме идеологије, покреће овај заједнички начин обраде политичких информација”, објаснила је психолошиња Фелдман Хол.
Истраживачи су резултате студије такође повезали с добро познатом теоријом која тврди да политичка подела на левицу и десницу није линеарна, већ више има облик коњске потковице, тј. да се радикална десница и радикална левица, упркос оштро супротстављеним идеологијама, међусобно знатно мање разликују од центристичке либералне позиције. „То упућује да није само оно у шта верујете, већ и колико снажно у то верујете и колико сте емоционално реактивни обликује вашу перцепцију политичке стварности”, додала је коауторка студије Даантје де Брујн. Научници наводе да су добијени резултати утемељени на политичком контексту Сједињених Држава и не морају се нужно односити на друге земље.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
