Стотине хиљада људи са узнапредовалим раком главе и врата могли би жијети дуље и без повратка болести захваљујући имунотерапији, показује ново клиничко испитивање. Научици који су спровели истраживање кажу да је то први значајнији помак за оболеле у последњих 20 година, пише BBC. Рак главе и врата један је од најучесталијих малигних тумора у Европи и свету (међу 10 најчешћих), а под тим називом подразумева се више различитих врста тумора на различитим делвимна главе и врата. За велику већину главни чиниоци ризика су пушење, алкохолна пића и инфекција HPV-ом (хумани папилома вирус).
Процењује се да је број случајева у Европи око 140.000 годишње (што не укључује туморе коже), с више од 650.00 смрти годишње. Развија се у слузници која покрива горњи део пурева за варење и дисање и укључује усне, усну шупљину, ждрело, гркљан и синусе. Осим тога нису ретки ни злоћудни тумори коже., а нису тумори мозга и ока. Рак главе и врата изузетно је захтеван за лечење, а поступак није се значајно мењао два десетлећа. Више од половине оболелих од узнапредовале болести умиире за пет година од дијагнозе.
Професор Kевин Харингтон, који је водио британски део у саставу међународног испитивања, објашњава: „Имунолошком систему дајемо прилику да препозна тумор и развије одбрану. Након што се он уклони, настављамо појачавати тај одговор континуираним давањем лијека до годину дана”. Сви болесници су имали локализирани, али узнапредовали рак главе и врата. Нови приступ показао је охрабрујуће резултате – просечно вријеме без повратка болести удвостручило се са отприлике две и по на пет година.
Три године после лијечења пацијенти који су примали „пембролизумаб” имали су 10 посто мањи ризик да им се рак прошири на друге делове тела. Истраживачи истичу да је кључ био у примени лека пре операције јер тако тело научи препознавати и уништавати рак ако се поново појави. Професор Харингтон каже да би имунотерапија могла променити свет за оболеле: „Знатно смањује ризик од ширења рака по телу – а кад се једном прошири, изузетно га је тешко лечити”.
Нова метода посебно је добро деловала код неких пацијената, али је – према речима професора Харингтона – веома охрабрујуће што су користи забележене код свих укључених у испитивање. Додао је да би третман сада требало постати доступан. Резултати истраживања биће представљени на годишњем састанку Америчког друштва за клиничку онкологију (ASCO). Испитивање је спроведено у 192 болнице у 24 земље, водила га је Медицинска школа Универзитета Вашингтон у Стент Луису, а финанцирала фармацеутска компанија MSD.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
