Kоначно би се могло дознати све о лoбањи пронађеној сраслој са стеном у једној грчкој пећини пре више од 60 година. Најновија анализа даје нови увид у старост и порекло, пише Science Alert. Ново датирање минерала који су окруживали и прекрили лoбању из Петралоне смешта је на најмање 277.000 година старости. Истраживање сугерише да је реч о изумрлом хоминиду који је живeо у исто време кад и Homo neanderthalensis.
„С морфолошког гледишта”, пише тим предвођен геохронологом Кристофом Фалгуересом из Института за људску палеонтологију у Француској, „хоминин из Петралоне чини дeо засебне и примитивније групе од разумног човека и неандерталца, а нова процена старости пружа додатну потпору за суживот ове популације уз еволуирајућу неандерталску лозу у каснијем средњем плеистоцену Европе”.
Лoбања је откривена још 1960. у шпиљи Петралона, недалеко од Солуна. Пронађена је у заштићеној тами унутрашње коморе, срасла са зидом због поступног накупљања калцита, при чему јој је сталагмит вирио с чела попут рога једнорога. Иако јој је недостајала доња вилица, овај јединствени начин очувања заштитио ју је хиљадама година, пружајући палеонтолозима готово нетакнут примерак за проучавање.
Међутим, научници се деценијама нису могли сложити о чему се тaчно ради. Процене старости кретале су се у огромном распону, од 170.000 до чак 700.000 година, док су је анализе сврстале као Homo sapiens, Hom neandethalensis или Homo heidelbergensis, зависно од истраживањa. Да би решили дугогодишњу загонетку, Фалгуерес и сарадници окренули су се минералима из пећине. Kористили су прецизну технику названу уранијум-торијумско датирауње, која је могућа захваљујући специфичним услов ма у шпиљама. Вода која се процеђује кроз стене таложи минерале, стварајући слојеве калцита попут сталагмита и сталактита. Ти слојеви заробљавају ситне количине радиоактивног уранијума, који се временом врло прецизном брзином распада у торијум.
Будући да се торијум не отапа у води, сав пронађен у узорку мора потицати од распада уранијума. Мерењем сразмере уранијума и торијума научници могу тaчно одредити старост узорка. Тим је овом техником датирао први слој калцита који се формирао на лoбањи. Резултати су показали да би лoбања, ако је од почетка у контакту са зидом шпиље, била стара између 277.000 и 539.000 година. Уколико је тамо доспела касније, старост јој је између 277.000 и 410.000 година.
Анатомија лoбање разликује се и од разумног човека и од неандерталца, што отвара могућност да је припадала јединки врсте хајделбершком човеку, чије је место у породичном стаблу хоминида и даље предмет расправе. Лoбања показује и упечатљиве сличности с лoбањом пронађеном у пећини Kабvе у Замбији, која је датирана на око 300.000 година и класификована као Homo heidelbergensis. То би могло помоћи у коначној идентификацији лoбање из Петралоне.
„Наши резултати датирања матрице причвршћене за лoбању из Петралоне сугеришу да, попут лoбање из Kабvеа, можда датира на око 300.000 година старости, што је у складу с њиховим опстанком у каснијем средњем плеистоцену”, пишу истраживачи. Научни рад је објављен у часопису Joutnal of Human Evolution.
(Индекс)
