Насини научници су упозорили ових дана да би ширење и продубљивање подручја слабијег магнетског поља Земље, какво се бележи посљедњих година, могло омогућити опасном соларном зрачењу и честицама високих енергија да продру до површине планете.
Позната као Јужноатлантска аномалија (SAA), ова област шири се према западу и сада покрива више од 11 милиона квадратних километара ии обухвата делове Јужне Америке и Африке. То је подручје у којем Земљино магнетско поље опада на висину од око 200 километара.
Така пад омогућава да опасни космички зраци и набијене честице продру дубље у атмосферу (погледајте видео). Од 2020. се повећала за 4% до 7% и помакла двадесетак илометара западно, а нова истраживања показују да се почиње делити у две засебне зоне слабљења. Према предвиђајућим моделима, подела ће се наставити 2025.
SAA углавном не утиче на живот на Земљи, но исто се не може рећи за свемирске летелице у ниској њеној орбити (LEO), што укључује и Међународну свемирску станицу (ISS) и кинеску Тијангонг. Наиме, оне пролазе кроз аномалију док круже око наше планете на малим висинама (прва на 400 километара, а друга на отприлике 340 до 450 километара).
Оабљено магнетско поље, које се у аномалији спушта на свега двестотинак километара, чини да високоенергетске набијене честице попут протона са Сунца могу изазвати кратке спојеве и кварове у технолошким справама на сателитима и угрозити здравље особља. Природне промене у Земљином магнетском пољу данас могу имати теже последице за човјечанство него у прошлости јер су технологије, особито у свемиру, изложеније и осетљивије.
Научници сматрају да узрок аномалије лежи дубоко у Земљином језгру. „Магнетско поље је заправо суперпоиција поља из многих извора електричних струја”, изјавио је геофизичар Тери Сабака из Насиног Годард центра. Испод површине Земље, усијано железо и никл се ковитлају и делују као природни генератор струје. Тако створена струја генерише Земљино магнетско поље које делује као штит од разних свемирских зрачења и честица, нарочито са Сунца. Без тог штита живот би био немогућ. Међутим, ово колебање мења се током времена и узрокује помаке магнетске осе Земље, што вероватно придоноси настанку SAA.
Магнетско поље усмерава соларно зрачење и честице ка поларним подручјима, где могу бити апсорбовани или распршени. Преусмерено зрачење може бити опасно за поларне крајеве, јер се концентрише, стварајући феномен познат као аурора. Но у нормалним условима оно није опасно за људско здравље на површини Земље.
Неки научници сумњају да је SAA повезана с масивном подземном структуром познатом као Афричка велика провинција ниске брзине смицања (LLSVP) која се налази око 2,900 километара испод континента. То је једна од две големе аномалије у Земљином плашту које се налазе дубоко испод површине. У њој су брзине струјања ужарених метала ниже у односу на брзине у околном плашту, што је последица разлика у њиховом саставу и температури. „Опсервирана SAA може се такође интерпретирати као последица слабљења доминације диполног поља у том подручју”, рекао је Насин геофизичар и математичар Wеиђија Kуанг 2020. „Kонкретно, локализовано поље са обрнутом поларношћу снажно расте у подручју SAA, чиме се интензитет поља чини врло слабим, слабијим од интензитета околних подручја.”
Аномалија тренутно не представља непосредну претњу људима, но даљи раст могао би узроковати веће невоље са сателитском комуникацијом, свемирским летелицама и модерном технологијом. Постоји могућност да је слабљење магнетског поља повезано и с надолазећом променом магнетских полова. Посљедњи такав обрат догодио се пре 780.000 година. Иако је мало вероватно да ће потпуно избрисати магнетско поље, промене би могле трајати хиљадама година.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
