Нова анализа ДНК у Институту Макс Планк за еволуциону антропологију показује да жртве ритуалних обреда древних Маја имају нешто заједничко – све су били дечаци. Наиме, студија остатака 64 детета пронађених у подземној комори познатој под називом chultun открила је да припадају младим дечацима, од којих су многи били у блиском сродству. Међу њима су се налазила два пара једнојајчаних близанаца.
Откриће противречи уобичајеном мишљењу да су углавном жртвоване младе девојке. „Сличан узраст и исхрана ђечака, блиско генетско сродство и чињеница да су били покопани на истом месту више од 200 година указују на то да су их спуштали у chultun након жртвовања”, рекла је археолошкиња Оана Дел Кастиљо-Чавез из Института Centro INAH Јукатан. За трагичну судбину деце зна се од 1967, када је у ископавању пронађена језива комора. Chultun је, вероватно, била цистерна за воду, а касније проширена и повезана са оближњом пећином.
Ту су нађени остаци више од стотину деце, но тешко је било одредити пол само по облику костију. Стога се дуго одржао мит о жртвовању младих девојака. С обзиром да су се недавно појавили докази који су упућивали на то да су барем неке од жртава биле мушког пола, имуногенетичар Родриго Баркера и сарадници одлучили су да помно анализирају костију из рушевина Чичен Ице, пише Science Alert.
Прво су установили да су сахрањивани људски остаци дуже од 500 година, од 7. до 12. Века, с тие да је већина покопана од 800. и 1000. године, када је био врхунац културе Чичен Ица. Научници су затим спровели генетску и анализу изотопа из коштаног колагена 64 жртве. Изотопи су показали чиме су се хранила. Установили су да су сва жртвована деца јела локално доступну храну, што значи да су припадала оближњим заједницама.
Испитивање је, такође, показало да су све кости припадале деци мушког пола, с тиме да је најмање четвртина била у блиском сродству и имала сличну исхрану – што упућује да су живели у истом домаћинству. „Највише нас је изненадило када смо открили два пара једнојајчаних близанаца”, наводи генетичарка Kетрин Нагеле из Макс Планка.
Научници сматрају да су Маје за жртвовање вероватно бирале парове дечака, а да су им близанци посебице одговарали. „Извештаји с почетка 20. столећа су популарисали лажне приче о жртвовању младих жена и девојака”, објаснила је антрополошкиња Кристина Воринер са Универзитета Харвард. И додала: „Ова студија окреће ту причу наглавачке и открива дубоке везе између ритуалног жртвовања и циклуса смрти и поновног рођења који су описани у светим текстовима Маја.”
Наиме, мајански свети текст Попол Вух говори о херојима близанцима који се освећују за жртвовање оца и стрица који су и сами били близанци. Иначе, упражњавани су циклуси ритуалног жртвовања и ускрснућа да би преварили богове подземља. Истраживање Ancient genomes reveal insights into ritual life at Chichén Itzá објављено је у часопису Nature.
(Илустрација Википедија)
(Индекс)
