Резултати јапанских наговешћују да годишње доба оплодње може дугорочно упливисати на то колико ћемо бити склони гомилању масног ткива.
Научници су показали да планете и звезде не могу утицати на људске особине и судбине јер не постоји иједна позната сила у природи која би то омогућила. Већина планета, а особито звезда, превише је далеко од Земље да би деловала на живот било којом од четири фундаменталне силе – јаком и слабом нуклеарном, електромагнетизмом или, чак, гравитацијом. Међутим, нека истраживања указују да би могла постојати веза између сезоне зачећа или рођења и појединих особина личности и здравствених исхода. Kао могући чиниоци наводе се излагање светлу, температури, сезонским заразама и исхрани у трудноћи..
Треба нагласити да су такве повезаности често слабе и да их је углавном тешко раздвојити од других утицаја. Али, у новој студији објављеној у престижном часопису Nature Metabolism научници су открили да људи зачети у хладнијим месецима имају активније смеђе масно ткиво, мање висцералне масти и нижи индекс телесне масе (BMI). Kључни механизам могао би бити епигенетски отисак који се формира пре или у тренутку зачећа. Резултати наговешћују да месец зачећа може дугорочно упливисати на то колико ћемо бити склони гомилању масног ткива.
Према истраживању јапанских научника са Универзитета Тохоку, особе зачете у хладнијем делу године, између средине октобра и средине априла, имале су активније смеђе масно ткиво, већу потрошњу енергије и мањи удео опасне висцералне масти у односу на зачете у топлијим месецима. Већ су неке раније студије на мишевима показале да хладноћа може изазвати епигенетске промене у сперматозоидима које се преносе на потомство.
Kада су јапански истраживачи та открића покушали применити на људе, открили су да су особе зачете током хладних месеци имале 3,2 посто већу вероватноћу да ће имати активно смеђе масно ткиво, док су зачете у топлијим месецима чешће биле без њега. У новој студији испитаници су изложени температури од 19 Целзијусових степени два сата. Истраживачи су мерили активност њихове смеђе масти помоћу PET/CT скенирања – и након излагања хладноћи и после боравка на собној температури.
Активност смеђе масти била је знатно виша код особа зачетих у хладнијим деловима године, између 1. јануара и 15. априла и од 17. октобра до 31. децембра, у у поређењу са зачетима у топлијем делу године, између 16. априла и 16. октобра. У студији су у обзир узети и стварни метеоролошки подаци – температура ваздуха и њене дневне осцилације у раздобљу зачећа – а они су показали сличну повезаност с активношћу смеђе масти.
„Једна од главних предности наше студије јесте детаљна процена активности смеђе масти помоћу златног стандарда и велики узорак здравих учесника”, истакли су аутори. „Наш добро осмишљен приступ и највећи узорак у овом подручју омогућили су документовање међугенерацијског утицаја излагања хладноћи на активност смеђе масти код људи.”
За разлику од беле масти, која складишти енергију, смеђа сагорева калорије стварајући топлоту. Активација овог ткива повезана је с побољшаном регулацијом глукозе, смањењем упалних процеса и мањим ризиком од метаболичких болести попут дијабетеса типа 2. Због тога се то ткиво у научним круговима све чешће спомиње као метаболички савезник против дебљине. Истраживачи су у студији пратили 356 здравих јапанских мушкараца од 20 до 39 година. Мерили су им телесну масу, удео висцералне масти, дневну потрошњу енергије и износ активности смеђе масти.
Особе зачете у хладнијим месецима имале су у просеку нижи BMI (око 22), више смеђе масти и трошиле више калорија у мировању – што указује на виши базални метаболизам. Научници сматрају да су спољашњи услови у тренутку или непосредно пре зачећа могли епигенетски репрограмирати полне ћелије, особито сперматозоиде, и оставити трајни траг у начину на који ће се метаболизам развити. „Знамо да околина може епигенетски репрограмирати ћелије. Наше истраживање сугерише да се то може догодити чак и пре зачћа, особито у контексту температурне изложености родитеља”, рекао је руководилац студије Такеши Јонеширо.
Анализа је показала да је време зачећа имало већи утицај на метаболизам него сам меец рођења, што упућује на то да су кључни биолошки сигнали постојали врло рано током развоја ембриона, већ у фази зиготе и бластоцисте. Аутори истичу да би ови налази, ако се потврде на већим узорцима и у другим популацијама, могли имати важне импликације за превенцију гојазности, чак и за развој персонализованих интервенција у планирању трудноће.
„Ако знамо да излагање хладноћи може дугорочно утицати на метаболизам, можда ћемо једног дана моћи саветовати парове да обрате пажњу на услове околине– или чак развити терапије које то опонашају”, закључује Јонеширо. Ипак, наглашава да је реч о корелацији, а не узрочно-последичној вези: „Открили смо повезаност, не узрочност. Потребна су додатна истраживања да бисмо потврдили механизме и тестирали их у различитим популацијама.”
(Илустрација Freepik)
(Индекс)
