Последице пандемије Covid-19 и даље се шире у целом свету. Ново истраживање указује на то да је велики број људи можда изгубио чуло мириса након преболеле болести, а да тога уопћнису свесни, пише Svience Alert. Губитак осета за мирис (аносмија) или његово слабљење (хипосмија) добро је позната последица заразе коронавирусом. Слично се догађа и код других вирусних инфекција које ометају ћелије и рецепторе у носним пролазима. Иако се чуло мириса често врати, то нажалост није увек случај.
Да би детаљно истражили дугорочни учинак, амерички научници су спровели тестирања на 2.956 добровољаца који су преболели болест и на 569 особа које нису биле заражене. Тестирања су у просеку упеиличена 671 дан после првог позитивног теста учесника. У групи која је преболела обољење 1.393 особе пријавиле су проблеме с мирисом, што су тестови потврдили код 80 посто. Право изненађење стигло је од преосталих 1.563 из исте групе који нису пријавили никакве сметње – тестови су показали да је чак 66 посто имало хипосмију или аносмију.
„Наши налази потврђују да су они са историјом короне можда посебно изложени ризику од ослабљеног чула мириса, што је невоља недовољно препозната међу општом популацијом”, изјавила је Лиора Хорвиц, интернистлиња Универзитета у Њујорку. Занимљиво, чак 60 посто испитаника који нису имали забележену повест болести такође је испољило ослабљено чуло мириса. Научници претпостављају да су неки можда преболели асимптоматску корону. Иако су такве процене непоуздане, ако се ови обрасци пресликају на глобалну популацију, то би значило да милиoни људи живе сa оштећеним њухом, а да тога нису свесни.
„Наши налази потврђују претходна анкетна истраживања која указују да је SARS-CoV-2 повезан с трајном олфакторном дисфункцијом и потврђују мала претходна истраживања која су открила да пацијенти потцењују свој губитак мириса”, наводе истраживачи у научном раду објављеном у часопису ЈАМА Network Open. Остаје нејасно зашто толико људи не примећује властити губитак моћи мириса. Једна од претпоставки је да би могло доћи до оштећења мозга које утиче на перцепцију властитих чила. Губитак њуха раније је повезан са стањима попут Алцхајмерове болести, што упућује на блиску везу мириса и когнитивних функција, а познато је да корона може утицати на оба аспекта здравља.
Чуло мириса није важно само за уживање у храни или мирисима природе, већ има и кључну безбедносну улогу – упозорава нас на опасности попут цурења гаса или покварене хране. Због тога се научници надају бољем разумевању дугорочних последица и развоју метода за опоравак њуха. „Ови резултати сугеришу да би здравствени делатници требало да размотре тестирање губитка мириса као рутински део бриге после пандемије короне”, закључује Хорвиц. „Иако пацијенти можда неће одмах приметити, онеспособљени нос може имати дубок утицај на њихово ментално и физичко благостање.”
(Индекс)
