Наша галаксија, Млечни пут, је стара и огромна. Настала је пре 13,61 милијарду година, а по величини друга је у Локалном јату, одмах после Велике галаксије у Андромеди. (Локално јато је група од преко 80 гравитационо повезаних галаксија). До те величине Млечни пут је стигао усисавањем околних, мањих галаксија, у процесу који астрономи воле да називају галактички канибализам.
Звезде Млечног пута су различите старости, величине и метала у себи. (Под металима, астрофизичари подразумевају све елементе теже од водоника и хелијума). Али звезде рођене заједно из истог облака прашине и гаса, логично имају неке заједничке особине, рецимо металичност и сл. Након рађања у јатима, звезде се распршују, тј. не остају вечно заједно. Зато су астрономи у стању да разврстају проучаване звезде у поједине популације и да тако открију и оне које уопште нису рођење у нашој галаксији.
строноми су уочили двадесетак звезда у нашем суседству које готово да и немају метала у себи. То су јако старе звезде, јер тешки елементи настају тек током више циклуса звезданог живота и смрти да би се створили метали који ће улазити у састав нових звезда. Осматране звезде, о којима причамо, су врло сиромашне металима, и све их имају у подједнаким количинама – а то указује на заједничко порекло. Поврх свега половина од тих звезда се крећу по орбитама супротно од осталих.
Е сад, те звезде су далеко старије од типичних у диску Млачног пута, а то нам говори да оне нису рођене у нашој галаксији. На основу симулација кретања тих звезда и распрострањених елемената у галаксији, астрономи претпостављају да ове звезде потичу од једне малене, патуљасте галаксије, масе око два процента Млечног пута. Та, мала галаксија имала је врло кратак али буран живот. У њој се формирао велик број звезда, (наравно многе звезде су се и гасиле) али без довољно времена да њени бели патуљци постану супернове што је један од извора настанка тешких елемената у космосу. Мешавина елемената у тим звездама говори астрономима да су оне настале у експлозијама џиновских звезда и спајањем неутронских звезда, али не и у експлозијама белих патуљака – што је иначе временски дужи процес.
Ова мала галаксија (астрономи су је назвали: Локи, по једном нордијском божанству) дакле, прогутана је пре него што су бели патуљци имали времена да створе експлозију супернове. Сем тога звезде из Локи галаксије крећу се супротно од домаћих звезда. Из свега извлачи се закључак да је Локи прогутана у својем раном периоду еволуције, пре него што је стигла да креира сопствени диск звезда (које иначе углавном деле орбиталне правце).
(Илустрација Hubble)
(Астрономски магазин)
