Mumificirano mladunče iz ledenog doba otkriveno u Sibiru prva je mumija sabljozube mačke, i ovo otkriće je izazvalo veliku pažnju u svetu paleontologa. Izuzetno dobro očuvano telo najbolji je uvid u to kako su te životinje izgledale. U mekom tkivu nalaze se brojni dokazi rasporeda mišića. Obilje krzna i tkivo pokrivaju leš mladunčeta, a glava, prednje noge i torzo su skoro netaknuti, navodi naučnici u studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports. Tamno smeđe krzno je kratko, a veoma gusto, dužine od dva do tri centimetra, i iznenađujuće mekano, kaže vođa studije Aleksej V. Lopatin, član Ruske akademije nauka i glavni istraživač i direktor paleontološkog instituta „Borisijak”
„Fantastičan je osećaj videti odavno izumrle životinje, posebno tako zanimljiogv grabljivca”, navodi Lopatin. Ovi izumrli mesožderi, daleki rođaci današnjih velikih mačaka, poznati su po dugim očnjacima koji podsećaju na oštrice i mogli su da budu dugački do 20 centimetara. Zamrznuto mladunče je prvi fizički dokaz iz Azije za vrstu homotherium latidens iz reda sabljozubih mačaka. Fosilizovane kosti ove vrste prethodno su nađene u Holandiji i kanadskoj državi Jukon. Drugi tipovi mumificiranih lešina iz ledenog doba, poput krznatih nosoroga i mamuta, poznati su iz sibirskog regiona Jakutija. U poređenju sa njima, mumificirane mačke su izuzetno retke, kaže Lopatin.
Pre ovog otkrića, bila su samo dva pronalaska, oba pećinskog lava panthera spelaea, i to u Jakutiji. „Sada smo dodali mladunče homotherium latidens na ovu listu. Izvlačenje DNK biće važan sledeći korak za razumevanje vrste, kao i detaljan pregled kostura, mišića i krzna”, objašnjava Lopatin. Paleontolog Džek Tseng, koji proučava anatomiju izumrlih sisara i nije učestvovao u studiji, kaže da je ostao bez reči kada je čuo za otkriće smatrajući ga „pravim kovčegom informacija”. „Veoma je retko da se pronađu kosti ove vrste uopšte, a tek meko tkivo”, ističe ovaj profesor integrativne biologije na Univerzitetu Kalifornija.
Mladunče je očuvano u permafrostu blizu reke Badjarike u severoistočnoj Jakutiji, a kopači su gs slučajno otkrili 2020. godine. Metoda radioaktivnog ugljenika otkrila je da je staro 35.000 godina i da živelo je na kraju pleistocenskog doba. Prednje šape imaju očuvane kandže i ovalne, mesnate jastučiće sa unutrašnje strane. Zaleđene u ledu nađene su i kosti karlice i zadnjih nogu. Sudeći po veličini sekutića, naučnici procenjuju da je mladunče imalo oko tri sedmice kada je uginulo. Ostaci su takođe pokazali da su se mladunčad sabljozubih mačaka drastično razlikovala od mladunaca modernih mačaka, poput lavova. Krzno im je bilo tamnije, uši manje, prednje noge, duže, veća usta i znatno snažniji vrat. Debljina gornje usne dva puta je veća od mladunaca lava, verovatno da bi mogla da pokrije očnjake kada porastu, zaključuje Lopatin. Šape su više kružnog oblika. Štaviše, oblik pre podseća na šapu medveda. Veličina prednjih nogu i oblik šapa ukazuje da su se pripadnici vrste verovatno oslanjali na snagu prednjih nogu i koristili ih da stisnu plen.
(Ilustracija Wikipedia)
(RTS)
