Прекинуте везе међу можданим ћелијама кључне су код низа неуродегенеративних болести, укључујући Паркинсонову. Научници су сада представили иновативан начин за поправку неуронских веза у мозгу, нудећи нову наду пацијентима, пише Science Alert Тим који предводи биолошкиња Сара Де Винсентиис са Универзитета у Пизи искористио је мини мозгове узгајене у лабораторији да тестира технику названу нано-повлачење.
Метода користи сићушне магнетске честице којима се управља помоћу магнетских поља да се аксони, односно везивна живчана влакна, усмере и подстакну на поновно повезивање. Истраживачи верују да би овај приступ, уз даљи развој, могао помоћи у обнови нигростријаталног пута – кључне везе за контролу моторике која је оштећена код особа с Паркинсоновом болешћу. „Ова студија показује потенцијал наноповлачења као нове технике за примену усмерене обнове живчаних веза унутар средишњег живчаног система”, наводе истраживачи у својем научном раду.
Паркинсонова болест делимично је последица оштећења можданих ћелија које производе допамин. Иако је трансплантација ткива које производи допамин показала одређени успех, нове ћелије често се тешко повезују с постојећим можданим ткивом. Њежно полачење магнетским честицама могло би решити тај проблем и довести корак ближе делотворним терапијама. Тестирања на мини мозговима показала су да наноповлачење успешно повећава дужину аксона и усмерава их у правом смеру. Техника је, такођ, ћелије учинила стабилнијима и поспешила стварање више огранака аксона и синаптичких везикула, кључних за изградњу неуронских веза.
Kао додатну предност, истраживачи истичу да су магнетске честице коришћене у експерименту већ одобрене као сигурне за употребу у медицинским поступцима, попут магнетске резонанце (MRI), и да нису узроковале никаква оштећења на лабораторијским мини мозговима- Иако лек за Паркинсонову болест још не постоји, научници све боље разумеју њене узроке и чиниоце ризика. Рад на проналаску терапија које могу зауставити или успорити болест се наставља, а велики део фокуса, као и у овој студији, усмерен је на заштиту мозга од оштећења и обнову производње допамина.
„Паркинсонова болест је друга најчешћа неуродегенеративна болест повезана са старењем на глобалном нивоу”, истичу истраживачи, додајући да се број оболелих у последњих 25 година удвостручио, уз алармантне пројекције које предвиђају 13 милиона пацијената до 2040. године.
(Индекс)