Велика наранџаста ајкула белих очију уловљена је током спортског риболова код Kостарике. Дугачка је два метра, а наранџаста боја је последица ксантизма, ретког стања пигментације које узрокује вишак жутих и златних тонова у кожи, крљуштима или крзну животиња. Иако је ксантизам уочен код неколико врста риба, никада није документован код хрскавичавих риба, групе која укључује ајкуле и раже, на Kарибима.
Осим ксантизма, ајкула има албинизам, што објашњава њене упечатљиво беле очи. Ајкуле медицинске сестре/ајкуле дадиље, како су прозване, имају светлосмеђу или тамносмеђу кожу, што им помаже да се стопе с гребенима и стеновитим стаништима на морском дну, где проводе већину времена ловећи плен. „Откриће ове ајкуле поставља важна питања о генетици и прилагодљивости ове врсте. Да ли је ово јединствена појава или сигнал новог генетског тренда у локалној популацији”, наводи се у студији.
На основу величине ајкуле истраживачи с Федералног универзитета Рио Гранде су закључили да ова необична пигментација, чини се, не утиче на њен опстанак. Kсантизам се сматра изузетно рeтким у животињском царству. Забележен је код неколико врста риба, гмизаваца и птица, али потврђени случајеви остају ограничени. Kод слатководних риба попут гупија, циклида, чак и златних рибица, ово стање понекад производи упечатљиве жуте морфове.
Одређене птице, попут папагаја и канаринаца, такође су показивале златно перје повезано с ксантизмом, док повремени извештаји код гмизаваца описују необично жуте змије или гуштере. Будући да ова боја чини животиње видљивијима научници верују да ксантизам често смањује стопу преживљавања у дивљини. Албинизам, иако нешто познатији, такође је редак и може представљати озбиљне изазове за животиње које га развију.
Одсуство меланина резултира бледом кожом, љускама или крзном, заједно с белим или црвеним очима. У дивљини овај недостатак природне камуфлаже може учинити албино животиње лакшим метама за предаторе и мање ефикасним ловцима. Стање такође може повећати осетљивост на сунчеву свeтлост и, у неким случајевима, смањити вероватноћу проналаска партнера. Због тога, чињеница да је ајкула дадиља, која показује и ксантизам и албинизам, преживела до одраслогдоба, чини ово откриће посебно значајним.
Преживљавање ове ајкуле у одраслом добу нуди редак увид у прилагодљивост врсте и поставља нова питања за морске биологе о генетској разноликости у популацијама карипских ајкула медицинских сестара. Ајкуле медицинске сестре су бентоски предатори, што значи да већину времена проводе на или близу морског дна, често око гребена и стеновитих подручја.
Њихова типична смећкаста боја помаже им да се стопе сa околином, што их чини теже уочљивим. Међутим, јарко жуто-наранџаста боја би је издвојила, што њен опстанак у одраслом добу чини посебно изванредним. Није јасно да ли ова необична боја нуди неке предности или је ајкула једноставно успела напредовати упркос томе што је била видљивија.
(Kликс)
