Ископавања у Тел Ум-ел Мари у Сирији открила су гробнице из раног бронзаног доба. У једној су пронашли шест костура, златни и сребрни накит, посуђе, врх копља и нетакнуте керамичке посуде. Осим керамике и четири лагано печена глинена цилиндра с нечим што је изгледало као урезано алфабетско писмо.
Археолози кажу да су открили доказе који би могли бити најстарији познати алфабет на свету. Алфабетни систем писања идентификован је на глиненим цилиндрима дужине прста ископаним из гробнице у древном сиријском граду познатом као Тел Ум-ел Мара. Артефакти су изашли на видело у току 16 година дугог ископавања које је водио тим са Универзитета Џон Хопкинс (САД) и Универзитета у Амстердаму (Холандија). Истраживачи су га датирали на отприлике 2400. годину пре Христа, што је око шет векова раније од осталих познатих примера.
„Постоје резбарије на стенама и каменим плочама у руднику тиркиза на Синају, на месту званом Серабит ел-Кадим, и друге на стенама у Вади ел-Холу у горњем Египту”, изјавио је за Newsweek Глен Шварц, професор археологије на Универзитету Џон Хопкинс, који је открио глинене цилиндре. „О датумима се расправља, али се обично предлаже нешто попут 1900-1800. године пре нове ере. Претпоставља се да је писмо алфабетско, на семитском језику.” Али глинени цилиндри из Тел Ум-ел Мара, једног од првих урбаних средишта средње величине који су се појавили у западној Сирији, бацају ново светло на порекло алфабета и његов значај међу раним урбаним цивилизацијама.
„Алфабет је револуционрао писање тако што га је учинио доступним људима ван краљевске породице и друштвене елите. Алфабетско писмо променило је начин на који су људи живели, како су размишљали, како су комуницирали. Ново откриће показује да су експериментиссали с новим комуникацијским технологијама много раније и на другом месту него што смо пре замишљали”, рекао је Шварц. Док су се ранији системи писања појавили пре 2400. године пре Христа, попут клинастог писма на пример, они нису користили алфабет. Kлинасто писмо, које се сматра најстаријим познатим системом писма, развили су Сумерци у Месопотамији (област са средиштем у данашњем Ираку) пре више од 5.000 година. Писмо је користило знаке утиснуте у глину – а понекад и друге материјале – за представљање речи, звукова или идеја.
„Kлинасти знаци представљају или појединачне речи или слогове, или понекад само идеју о врсти речи на коју се следећи знаци односе. На пример, може постојати знак за птицу – што се не чита, већ само указује да се они који следе односе се на неку врсту птице. Постоје стотине, можда хиљаде клинастих знакова”, додао је амерички археолог. „Али алфабетски знаци односе се само на фонетску вредност знака; глас р или л или м итд. – не на слогове или целе речи. Дакле, потребно је само 20-30 знакова за алфабетско писмо, будући да је то обично највише фонетских вредности које ће језик имати.”
Ископавања у Тел Ум-ел Мари открила су гробнице које датирају из раног бронзаног доба. Међу њима је посебно добро очуван пример у којем су истраживачи пронашли шест костура, златни и сребрни накит, посуђе, врх копља и нетакнуте керамичке посуде. Осим керамике лежало је још једно интригантно откриће – четири лагано печена глинена цилиндра с нечим што је изгледало као урезано алфабетско писмо. „Цилиндари су били пробушени, па замишљам конац који их причвршћује за други предмет да делују као ознака. Можда садрже детаље о томе шта је у посуди, или можда одакле је посуда донета, или коме је припадала. Без средстава за превод текста можемо само нагађати”, наставио је поменути научник.
Истраживачи су користили технике радиокарбонског датирања да одреде старост гробница, артефаката и натписа на глиненим цилиндрима. Шварц је открио детаље на недавном годишњем састанку Америчког друштва за прекоморска истраживања. Иако постоји одређена непоузданост у вези с тумачењем налаза, он је за истакао да је неколико истакнутих научника на том подручју закључило да симболи на глиненим цилиндрима заиста представљају алфабетски систем писања. „Раније су научници мислили да је алфабетско писмо изумљено у или око Египта, отприлике након 1900. године пре Христа, али наши артефакти су старији и из другог подручја на карти, што указује да би алфабети могла имати потпуно другачију причу о пореклу него што смо претпостављали”, закључио је Глен Шварц.
(Илустрација Glenn Schwartz/Johns Hopkins University)
(Kликс)
