Iskopavanja u Tel Um-el Mari u Siriji otkrila su grobnice iz ranog bronzanog doba. U jednoj su pronašli šest kostura, zlatni i srebrni nakit, posuđe, vrh koplja i netaknute keramičke posude. Osim keramike i četiri lagano pečena glinena cilindra s nečim što je izgledalo kao urezano alfabetsko pismo.
Arheolozi kažu da su otkrili dokaze koji bi mogli biti najstariji poznati alfabet na svetu. Alfabetni sistem pisanja identifikovan je na glinenim cilindrima dužine prsta iskopanim iz grobnice u drevnom sirijskom gradu poznatom kao Tel Um-el Mara. Artefakti su izašli na videlo u toku 16 godina dugog iskopavanja koje je vodio tim sa Univerziteta Džon Hopkins (SAD) i Univerziteta u Amsterdamu (Holandija). Istraživači su ga datirali na otprilike 2400. godinu pre Hrista, što je oko šet vekova ranije od ostalih poznatih primera.
„Postoje rezbarije na stenama i kamenim pločama u rudniku tirkiza na Sinaju, na mestu zvanom Serabit el-Kadim, i druge na stenama u Vadi el-Holu u gornjem Egiptu”, izjavio je za Newsweek Glen Švarc, profesor arheologije na Univerzitetu Džon Hopkins, koji je otkrio glinene cilindre. „O datumima se raspravlja, ali se obično predlaže nešto poput 1900-1800. godine pre nove ere. Pretpostavlja se da je pismo alfabetsko, na semitskom jeziku.” Ali glineni cilindri iz Tel Um-el Mara, jednog od prvih urbanih središta srednje veličine koji su se pojavili u zapadnoj Siriji, bacaju novo svetlo na poreklo alfabeta i njegov značaj među ranim urbanim civilizacijama.
„Alfabet je revolucionrao pisanje tako što ga je učinio dostupnim ljudima van kraljevske porodice i društvene elite. Alfabetsko pismo promenilo je način na koji su ljudi živeli, kako su razmišljali, kako su komunicirali. Novo otkriće pokazuje da su eksperimentissali s novim komunikacijskim tehnologijama mnogo ranije i na drugom mestu nego što smo pre zamišljali”, rekao je Švarc. Dok su se raniji sistemi pisanja pojavili pre 2400. godine pre Hrista, poput klinastog pisma na primer, oni nisu koristili alfabet. Klinasto pismo, koje se smatra najstarijim poznatim sistemom pisma, razvili su Sumerci u Mesopotamiji (oblast sa središtem u današnjem Iraku) pre više od 5.000 godina. Pismo je koristilo znake utisnute u glinu – a ponekad i druge materijale – za predstavljanje reči, zvukova ili ideja.
„Klinasti znaci predstavljaju ili pojedinačne reči ili slogove, ili ponekad samo ideju o vrsti reči na koju se sledeći znaci odnose. Na primer, može postojati znak za pticu – što se ne čita, već samo ukazuje da se oni koji slede odnose se na neku vrstu ptice. Postoje stotine, možda hiljade klinastih znakova”, dodao je američki arheolog. „Ali alfabetski znaci odnose se samo na fonetsku vrednost znaka; glas r ili l ili m itd. – ne na slogove ili cele reči. Dakle, potrebno je samo 20-30 znakova za alfabetsko pismo, budući da je to obično najviše fonetskih vrednosti koje će jezik imati.”
Iskopavanja u Tel Um-el Mari otkrila su grobnice koje datiraju iz ranog bronzanog doba. Među njima je posebno dobro očuvan primer u kojem su istraživači pronašli šest kostura, zlatni i srebrni nakit, posuđe, vrh koplja i netaknute keramičke posude. Osim keramike ležalo je još jedno intrigantno otkriće – četiri lagano pečena glinena cilindra s nečim što je izgledalo kao urezano alfabetsko pismo. „Cilindari su bili probušeni, pa zamišljam konac koji ih pričvršćuje za drugi predmet da deluju kao oznaka. Možda sadrže detalje o tome šta je u posudi, ili možda odakle je posuda doneta, ili kome je pripadala. Bez sredstava za prevod teksta možemo samo nagađati”, nastavio je pomenuti naučnik.
Istraživači su koristili tehnike radiokarbonskog datiranja da odrede starost grobnica, artefakata i natpisa na glinenim cilindrima. Švarc je otkrio detalje na nedavnom godišnjem sastanku Američkog društva za prekomorska istraživanja. Iako postoji određena nepouzdanost u vezi s tumačenjem nalaza, on je za istakao da je nekoliko istaknutih naučnika na tom području zaključilo da simboli na glinenim cilindrima zaista predstavljaju alfabetski sistem pisanja. „Ranije su naučnici mislili da je alfabetsko pismo izumljeno u ili oko Egipta, otprilike nakon 1900. godine pre Hrista, ali naši artefakti su stariji i iz drugog područja na karti, što ukazuje da bi alfabeti mogla imati potpuno drugačiju priču o poreklu nego što smo pretpostavljali”, zaključio je Glen Švarc.
(IlustracijaGlenn Schwartz/Johns Hopkins University)
(Kliks)
