Археолози су у подножју планине Хора открили најстарију људску кремацију у Африци и најстарију ломачу за одрасле на свету. Kако је наведено у студији недавно објављеној у часопису Sciencе Advances, „постоје оскудни докази о намерној кремацији пре средине холоцена, а ова пракса је посебно ретка међу ловцима-сакупљачима”. Иако најстарији спаљени људски остаци датирају пре 40.000 година и пронађени су на језеру Мунго у Аустралији, на њима недостају знаци да су са ломаче, што недавно откриће нетакнуте кремације ловаца-сакупљача на планини Хора чини револуционарним. То је најстарија намерно изграђена ломача на свету која доводи у питање раније претпоставке, показујући да су људи учествовали у сложеним друштвеним и погребним ритуалима. „Заједница је уложила знатно време и енергију у изградњу и извођење сахране и третман тела након спаљивања”, наводи се у студији. Испод каменог склоништа смештеног у подножју изолованог каменог брда које се нагло издиже из околне равнице, међународни тим археолога открио је ломачу за кремације величине мадраца”, пише Тhe Guardian. Према Аvheology News, насељавање овог подручја протеже се 21.000 година уназад, а локација је коришћена као гробље пре 16.000 и 8.000 година.
Kремирано тело означило је промену у погребној пракси. Припадало je ситној одраслој особи, највероватније жени од 18 до 60 година, високој нешто мање од 150 центиметара. Укупно 170 фрагмената костију идентификовано је са слојевима пепела, угља и седимента. Анализа је показала да је постављено на ломачу убрзо након смрти. Уследила је припрема, на што су указивали трагови резова на костима удова. Раскомадана је, обезмашћена, чак и обезглављена пре него што је спаљена. „Ово подржава нашу хипотезу да су неке од недостајућих костију кремиране жене можда намерно уклоњене и узете као симболи за чување или поновно сахрањивање негде другде”, рекла је коауторка студије др Ибет Савчук.
Према ауторима, уклањање лобање означава чин сећања, друштвеног памћења и поштовања предака. Уклањање лобање и коштаних остатака документовано је код различитих група у Африци, иако не овако рано. За изградњу ломаче као утврђене структуре било би потребно и цело село. Зашто је ова жена добила овакав третман остаје мистерија, а за гориво је морало бити прикупљено 30 килограма дрвета и траве, тако да то није био лак подухват. Микроскопски проучавајући ломачу, установљено је да су одржавали температуру од 500 степени Целзијуса. Присуство каменог оруђа навело је археологе да се запитају да ли је оно бачено у ватру као део ритуала или је коришћено за припрему тела за кремацију., Аутори нове студије навели су да је откриће променило њихову перспективу о раним ловцима-сакупљачима у Африци као групи која је показала кохезију, јер се чини да је локација имала значај као стална где су појединци сахрањивани. „Очигледно су имали напредне системе веровања и висок ниво друштвене сложености у овом раном период”, закључили су аутори.
(Илустрација Грејс Вич)
(Kликс)
