Време на Марсу тече брже него на Земљи, а научници су сада прецизно израчунали и за колико. Према истраживању двојице физичара из америчког Националног института за стандарде и технологију (NISТ), сатови на „црвеној планети” у просеку свакога дана журе за 477 микросекунди. Иако се разлика чини незнатном, кључна је за будуће мисије које ће захтевати савршену синхронизацију времена између Земље, Месеца и Марса, пише Science Alert.
Одговор лежи у Ајнштајновој теорији опште релативности, која објашњава како маса утиче на време кроз такозвану гравитациону дилатацију. Једноставније речено, сатови под утицајем јачег гравитационог поља откуцавају спорије. Будући да Марс има отприлике десетину масе Земље и пет пута слабију површинску гравитацију, врме на њему пролази брже. Да бисмо ову разлику ставили у контекст, можемо је упоредити с другим примерима. Атомски сатови на GPS сателитима, због слабије гравитације у орбити, раде брже за 38 микросекунди дневно у односу на оне на Земљи. На површини Месеца, где су научници већ осмислили стандард мерења времена, сатови журе 56 микросекунди дневно. Зашто је прорачун за Марс сложенији?
Одређивање тачног времена за Марс показало се знатно компликованијим. Kако објашњава истраживач Бијунат Патла: „Проблем три тела је изузетно сложен. Сада се бавимо с четири: Сунцем, Земљом, Месецом и Марсом”. Осим слабије гравитације, Марс је удаљенији од Сунца, што значи да је подложан слабијем гравитационом утицају наше звезде. Ситуацију додатно компликује његова изразито ексцентрична орбита, због које доживљава веће промене у гравитационом потенцијалу. Због тога, док просечна разлика износи 477 микросекунди, она током марсовске године може варирати за додатних 266 микросекунди дневно.
Успостављање прецизних и скалабилних временских оквира нужно је за будуће операције на Марсу, укључујући слетање људске посаде. „Можда ће проћи деценије пре него што површина Марса буде прекривена траговима лутајућих ровера, али сада је корисно проучити питања везана за успостављање навигационих система на другим планетама и месецима”, каже научник Нил Ешби. Прецизно мерење времена ван Земље биће темељ за комуникацију, позиционирање и навигацију, како за мисије на Марс, тако и за оне на Месец. Патла закључује наглашавајући важност ових открића: „Време је управо право за Месец и Марс. Ово је најближе што смо икада били остварењу научно-фантастичне визије ширења широм Сунчевог система”.
(Илустрацуја NASА)
(Индекс)
