Више од деценија астрономи траже скривену планету чија се постојање може установити према понашању оближњих тела. Често се називају Планета икс или Планета девет.
Астрономи верују да Kајперов појас чине остаци након формирања Сунчевог система. Протеже се 50 пута даље од Сунца него Земља. Плутон је сада разрстан као патуљаста планета и једна је од већих у мноштву небеских тела која тамо постоје. Будући да су толико далеко од Сунца, тешко их је уочити. Више од деценија астрономи траже скривену планету чија се постојање може установити према понашању оближњих тела. Често се називају Планета икс или Планета девет. Постоје супротстављена мишљења, па поједини истраживачи верују да она уопште не постоји. Ускоро би се та непознаница могла разрешити, након што нови телескоп који може прегледати цело доступно небо сваких неколико ноћи постане буде укључен крајем 2025. године.
Потрага је, иначе, недавно кренула, а расправе су почеле пре више од 175 година. „Откако је Нептун откривен 1846. најмање 30 астронома је указало на постојање разних врста транснептунских планета и сви су били у криву”, рекао је Kонстантин Батигин, професор на Kалифорнијском институту за технологију (Калтек). Свако тело које кружи око Сунца ван орбите Нептуна астрономи дефинишу као транснептунско. Он и Мајк Браун, професор планетарне астрономје на истом универзитету, познат и „као човек који је убио Плутон”, међу најгласнијим су присташама Планете девет. На томе раде од 2014, инспирисани студијом астронома Скота Шепарда и Чедвика Трухиља, професора астрономије на Универзитету Северна Аризона.
Потоња двојица први су приметили да су орбите неких познатих транснептунских тела чудно груписане. Тврдили су да би невидљива планета – неколико пута већа од Земље и више од 200 пута даља од Сунца – могла утицати на кретање поменутих мањих. Батyгин је, пак, коаутор шест студија о Планети девет, нудећи неколико доказа за њено постојање. Најновија, објављена у априлу у часопису The Astrnomical Journal Letters Тхе, прати небеска тела подложна некој врсти пертурбације која их убацује у орбиту Нептуна пре него што потпуно напусте Сунчев систем.
Једна опција могла би бити нешто што се зове галактичка плима, комбинација сила удаљених звезда у галаксији Млечни пут. Али Батyгин и сарадници су покренули рачунарске симулације да тестирају овај сценарио на постојање Планете девет и показало се да би она морала постојати. Према Батигину, пет до седам пута је већи од Земље, са орбиталним периодом од 10.000 до 20.000 година. „Оно што не можемо израчунати радећи симулације јесте где се налази и њен састав. Вероватно је то мања верзија Урана и Нептуна и учествовала је у формирању тих планета”, објаснио је Батyгин.
Но, студија објављена у августу 2023. указује на постојање скривене планете која је, заправо, много мањи – 1.5 до 3 пута већа од Земље. „Могуће је да је то ледена и стеновита планета. Због своје велике масе, имала би високу унутрашњу енергију која би могла одржати, на пример, подземне океане. Орбита би била врло удаљена, много даља од Нептунове”, изјавио је Патрик Софија Ликавка, професор планетарних наука на Универзитету Kиндаи у Јапану и коаутор студије. Постојање планете изведена је из рачунарских модела који треба да објасне чудна понашања транснептунских тела, што указује на сличности с Батyгиновим истраживањем. Међутим, овај модел не гледа на иста орбитална поравнања и јако се разликује од Батигиновог.
Остале претпоставке сугеришу да су аномалије које сви покушавају објаснити узроковане нечим сасвим другачијим, попут примордијалне црне рупе – створене непосредно након Великог праска – коју је Сунчев систем ухватио док се кретао галаксијом. Друга упућује да би могло бити нешто погрешно у тренутном научном разумевању гравитације. Извесни истраживачи верују да је откривено премало транснептунских тела да би извукли било какве закључке у вези с њиховим орбитама. „Имамо отприлике десетак таквих тела, а проматрамо само најсјајнија и то када су најближе Сунцу”, подсетио је Рену Малхотра, професор планетарних наука на Универзитету у Аризони.
Подаци нису доследни због пристраности посматрања, према Малхотри, зато су истраживачи сумњичави. Међу скептицима је и Шепард, један од коаутора студије из 2014. која је инспирисала Батигиново истраживање. Малхотра је коаутор студије из коловоза 2017. Која наговешћује постојање планете величине Марса у Kајперовом појасу, али не искључује потпуно хипотезу о Планете девет. Непосредно осматрање би, наравно, окончало све контроверзе, али сви досадашњи покушаји били су узалудни.
Батигин је и коаутор студије из марта која је користила податке из Panoramic Survey Telescope and Rapid Response Systema или Pan-STARRS-a, опсерваторије на Хавајима, што је омогућило да се анализира 78% неба у којем би Планета девет наводно могао бити – али је ту нису пронашли. „Уочавање тако удаљеног тела, а да не знате где гледати, изузетно је тешко и слично тражењу мете снајпером уместо двогледом”, тврдио је Батигин за CNN.. „Небо је стварно велико када тражите нешто отприлике 100 милиона пута мање сјајно од Нептуна, дакле на рубу онога што је могуће открити с апсолутно највећим телескопима тренутно на свету тренутачно.”
Сви трагачи су, међутим, сагласни да би телескоп у изградњи могао би крајем 2025. закључити расправу. Звездарница Вера Ци Рубин има највећу дигиталну камеру икад направљену и налази се на врху планине високе готово 3.000 метара у северном Чилеу. „То је телескоп следеће генерације који ће претраживати цело доступно небо сваких неколико дана. Можда ће одмах открити Планету девет, што би био фантастичан завршетак потраге. Али чак и ако не открије ниједно ново небеско тело, то ће бити довољно за потврду хипотезе о Планету девет јер ће веродостовјно проверити све статистике и сва истраживања”, закључио је Константин Батигин.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
