Ако планета има високу радијацију коју озон не апсорбује, то може довести до подземног живота који користи тло као заштиту. У овом случају једноставан вишећелијски живот могао изгледати слично гљивама. Иако обично видимо горњи део, већи се, заправо, налази под земљом у огромној мрежи корена.
Да ли смо сами у свемиру? То је једна од највећих мистерија коју истражују научници. Док су мали зелени људи или високи грабљивци стереотипни прикази ванземаљаца у филму, мало је вероватно да ће ванземаљци који се тамо налазе личити на те ликове. Уместо тога, јединствено окружење месеца или егзопланета могло би да учини њихову физиологију другачијом од ма чега на Земљи. Једни би могли да еволуирају у зависности од окружења у којем живе, могли би да лете небом своје планете, рекао је Адам Франк, професор астрофизике на Универзитету у Рочестеру. Други би могли да буду изузетно чврсти као слонови, у случајевима јаке гравитације.
Валентина Ерастова, хемичарка на Универзитету у Единбургу, изјавила је да би, чак, могли да живе под земљом. Ако планета има високу радијацију коју озон не апсорбује, то може довести до подземног живота који користи тло као заштиту. У овом случају једноставан вишећелијски живот могао изгледати слично гљивама. Иако обично видимо горњи део, већи се, заправо, налази под земљом у огромној мрежи корена која се зове микориза. „Чак и на Земљи, унутар [Земље] има више животних облика него што ходају по њој”, објаснила је Валентина Ерастова.
У случајевима екстремног ултраљубичастог (UV) зрачења, научни рад објављен у часописуMonthly Notices of the Royal Astronomical Society 2019. указује да ванземаљци, заправо ,могу да светле црвено, плаво или зелено, што је начин да се заштите. Попут неких корала, ови организми могу имати протеине или пигменте који апсорбују део енергије ултраљубичасте светлости, а то би их учинило да сијају на безбеднијој таласној дужини у видљивом спектру.
Још једна потенцијална адаптација, сматра Адам Френк, била би да ванземаљци имају веома спор метаболизам као резултат хладне температуре матичне планете. Титан, највећи Сатурнов месец, добар је пример веома хладног света за који научници нагађају да би могао бити дом екстремном животу који живи у морима од метана. Љењивци на Земљи су пример животиња са изузетно спорим метаболизмом – само 40 до 45% метаболизма других животиња њихове величине – што резултира веома спорим кретањем.
И док би било невероватно открити чудновате ванземаљце као у филмовима, сваки ванземаљски вид живота би вероватно био једноставнији него летећи, чврсти, гљивичасти или светлећи организми. „Много је вероватније да би живот био једноћелијски”, истакла је Сара Рагхајмер, ванредна професорка астрономије и астрофизике на Универзитету Јорк у Торонту. „Већину времена на Земљи једини живот који је постојао био је микробни. Чак и данас, већина биосфере је микробна.” Уочавање једноћелијског живота са Земље могло би се показати као тежак задатак, али један од начина на који научници предлажу решење јесте тражење доказа које су микроби оставили.
У студији из 2019, објављеној у часопису Astrobiology, научници су известили да формације калцијум карбоната, заостале у исушеним топлим изворима, могу бити дело врућих, тестенинастих простирки ванземаљских микроба. Проналажење таквих на другим планетама може указати на обећавајуће налазиште фосилизованих микроба.
Ако се ванземаљски живот развио у вишећелијски, Рагхајмер подсећа да је и даље „веома мало вероватно” да би изгледао као људи. Наша физиологија је резултат еволуције у јединственом земаљском окружењу и и одређене дозе среће, наглашава Френк. Међутим, ванземаљски живот би могао имати неке животињске одлике као резултат конвергентне еволуције, додаје Рагхајмер.
Наравно, све ове замисли су засноване на претпоставци да ванземаљски живот има сличне потребе као земаљски – попут воде, сунчеве светлости и кисеоника – да преживи. Могуће је да је живот на другим планетама могао еволуирати на потпуно другачији начин или, чак, с потпуно другачијом елементарном структуром. На пример, многи ванземаљци из научне фантастике су од силицијума уместо угљеника, који је основни елемент живота на Земљи. У области истраживања с толико непознаница, Сара Рагхајмер је сигурна да је ова идеја мало вероватна, пише Live Science.
(Илустрација Shutterstock/FOTOKITA)
(Б92)
