Научници су направили реконструкцију лица неандерталке која је живела пре 75.000 година. Подухват се темељи на смрсканим остацима лобање чије су кости након проналаска биле толико мекане да као кекс умочен у млеко. Стога су најпре посебном техником ојачали фрагменте костију, да би након тога поново саставили лобању. Напослетку су израдили тродимензионални модел и према њему реконструирали изглед лица.
Kостур древне жене је нађен 2015. у пећини Санидар у ирачком Kурдистану на локалитету на којем су педесетих година ископани остаци најмање 10 неандерталаца – мушкараца, жена и деце. Остаци недавно пронађене неандерталке састојали су се од већег дела горњег дела тијела, укључујући кичму, рамена, руке и шаке. Лобања је била згњечена у слој дебљине 2 центиметра, вероатно због стене која је у неком тренутку пала с врха. Лобања је, заправо била, равна попут пице”, рекао је археолог Грејем Баркер са Униветзитета Кембиџе, који предводи нова ископавања у Санидару.
Неандертлка је, вероватно, умрла у средњим четрдесетим годинама, на што указују зуби који су истрошени готово до корена. Дуго су неандерталце сматрали изузетно примитивнима у поређењу с модерним човеком, но тај став се променио након овог открића. Наиме, пећини је забележена нека врста погребне праксе. Тела су пажљиво положена у јарак поред високог каменог стуба. Kод једног костура је нађен полен због чега су се појавиле хипотезе да су мртви покопани с цвећем, што упућује на одређене форме примитивне религије.
Но, британски научници сматрају да је вероватније полен дошао са пчела које су биле на гранама положеним на тела. „Стављали су грање на мртве, не због цвећа, већ зато што хијене због грана нису могле доћи до тела”, објаснио је археолог Крис Хант са Универзитета Џон Муе у Ливерпулу. „Не бих у овоме случају користио реч погреб. Мислим да боље одговара реч смештај, како бисмо избегли асоцијације на свештеника и цркву. Али нема сумње да су имали традицију стављања тела на посебно место.”
(Илустрација Profimedia, BBC Studios/Jamie Simonds)
(Индекс)
