Неандерталци који су у Немачкој боравили пре 125.000 боравили година очито су добро разумели прехрамбену вредност животињске коштане масти што су је производили,
Људи каменог доба који су живели уз језеро на подручју данашње Нмачке стално су обрађивали животињске лешеве да добију масне састојке. Водили су оно што научници описују као „фабрику масти” у којој су кували огромне количине кости, показује ново истраживање. Археолози су то открили анализирајући око 120.000 фрагмената костију и 16.000 кремених алата ископаних током више година на локалитету Нојмарк-Норд, јужно од града Халеа, наводи се у студији објављеној минулих дана у часопису Science Advances. Ископине су пронађене с доказима о коришћењу ватре.
Истраживачи верују да су неандерталци, изумрла људска врста за коју је познато да је на том подручју живела пре 125.000 година, каменим маљевима разбијали кости богате коштаном сржи, а затим их сатима кували да извуку маст. Она би испливала на површину и могли су је покупити након што се охлади. Будући да је такав потхват захтевао планирање лова, преношење и складиштење животињских трупова за потребе које надилазе непосредну конзумацију и прераду масти на посебно одређеном месту, ово откриће помаже стварању јаснију слику о организаци, стратегији и вештинама преживљавања.
„Што се тиче става да су неандерталци били глупи, ово је још један доказ да то није истина”, рекао је Вил Роброкс, коаутор студије и професор палеолитске археологије на Универзитету Лајден у Холандији. Низ археолошких открића у протеклим деценијама показао је да су неандерталци били много интелигентнији него што се сматрало. Настањивали су подручја широм Евроазије и нестали пре око 40.000 година. Ранија истраживања показала су да су израђивали пређу и лешак, гравирали кости, урезивали цртеже на зидове пећина и правили накит од орлових канџи. Појединости новог истраживања упућују на то да су били изненађујуће умешни и у приступу исхрани.
Неандерталци који су на том немачком локалитету боравили током 300 година очито су добро разумели и прехрамбену вредност коштане масти коју су производили, пише у студији. Мала количина масти битан је део здраве, уравнотежене исхране. За ловце-сакупљаче попут неандерталаца била је још важнија јер су вероватно увелике зависили ос животињских намирница. Исхрана у којој доминира немасно месо и нема довољно масних киселина може довести до исцрпљујуће, понекад и смртоносне неухрањености, када јетрени ензими не успевају разградити вишак протеина и излучити азот, истакнули су истраживачи.
Данас позната као протеинско тровање, та болест је мејђу раним европским истраживачима Северне Америке била позната под називима зечја глад или mal de caribou. Ловци-сакупљачи попут неандерталаца, чија је просеча јелесна тежина износила од 50 до 80 килограма, морали су ограничити дневни унос протеина испод 300 грама да би избегли такво стање. То је значило око 1.200 калорија, количину знатно мању од дневних енергетских потреба, према истраживању. Због тога су неандерталци вероватно морали остатак калорија прибављати из непротеинских извора, масти или угљених хидрата. Животињско месо садржало је врло мало масноће, па су кости, које имају срж и друго масно ткиво чак и када је животиња потхрањена, биле драгоцјенији извор.
Истраживачи су открили да већина остатака на том налазишту потиче од 172 велике животиње, укључујући коње, јелене и европска дивља говеда (тур), данас изумрле сроднике домаћих говеда. Неандерталци су бирали најдуже кости које су садржале највише сржи, показала је студија. Није потпуно јасно како су их тачнп обрађивали. По свему судећи, израђивали су посуде или лонце од брезине коре, животињске коже или делова тела попут желучаних кеса, пунили их водом и вешали изнас ватре. Конзумиратли су произведену маст као масну супу којој су додавали биљке ради бољег укуса и прехрамбене вредности,објаснио је Џеф Смит, коаутор студије и виши истраживач зооархеологије на Универзитету Рединг. У току ископавања пронађени су и угљенисани остаци лешњака, жира и трњине. „Они нису били само ловци-сакупљачи који су преживљавали из дана у дан, већ и веома вешти у планирању, могли су предвидети будуће потребе, организовати сложене задатке и искористити сваку калорију из околине”, нагласио је Смит.
Откриће је узбудљиво, сматра Лудовиц Слимак, археолог из француског Националног центра за научна истраживања (CNRS) и са Универзитета Пол Сабатије у Тулузу, који није учествовао у истраживању: „Она напокон нуде јасан археолошки доказ онога што су многи од нас дуго претпостављали – да неандерталци нису само препознали вредност масноћа унутар костију, него су развили посебне стратегије за њихово вађење и прераду. То се савршено уклапа у ширу археолошку слику која приказује неандерталце као врло веште ловце на крупну дивљач с изоштреним осећајем за еколошко прилагођавање.” Дотични научник је аутор књиге „Последњи неандерталац”, која ће крајем године бити објављена на енглеском језику. „Локалитет Нојмарк-Норд најбољи је досад познати пример производње коштане масти из тог раздобља каменог доба”, истакао је Брјус Харди, професор антропологије на Kолеџу Kенјон у Охију. Он није учествовао у истраживању. „Ово би могао бити највећи доказ да су неандерталци прерађивали кости да би добили маст.”
(Илустрација Вил Роуброукс/Универзитет Лајден)
(Индекс)
