Астрономи су открили веома бледу галаксију која је готово невидљива, а откриће би могло помоћи у бољем разумевању тамне твари, једног од најзагонетнијих састојака свемира, пише CNN. Помоћу свемирског телескопа Hibble идентификовали су небеско тело названо Candidate Dark Galaxy-2 (CDG-2) за које процењују да се састоји од најмање 99,9 посто тамне материје. Ако додатна посматрања потврде налаз, то би могла постати једна од галаксија с највећим уделом тамне твари икад откривених. Тамна материја чини око пет пута више масе у свемиру од обичне твари, од које су састављене звезде, планете и све што видимо, али је невидљива и никад није непосредно опажена. Научници њено постојање закључују на темељу гравитационих учинака на видљиву материју јер управо она, према данашњим теоријама, држи свемир на окупу. Већина галаксија, укључујући Млечни пут, садржи велики удео тамне твари. Но у неким случајевима сразмера између тамне и обичне материје постане толико изражена да галаксији остане врло мало звезда, због чега изгледа изузетно бледо. Астрономи их називају галаксијама ниског површинског сјаја.
Новооткривена је удаљена око 300 милиона светлосних година од Земље, а толико је богата тамном твари да би могла припадати хипотетском подскупу таквих галаксија које садрже врло мало или уопште немају звезде, такозваним тамним галаксијама. „Галаксије ниске површинске светлости врло су бледе, а и даље емитују нешто светлости. Тамна галаксија је екстреман случај, у којем практично нема никакве слабе светлости или структуре какву очекујемо од типичне галаксије”, рекао је Даји Ли са Универзитета у Торонту, главни аутор студије објављене у часопису Тhe Аstrophysical Journal Letters. Он је појаснио да не постоји строга дефиниција тамних галаксија, иако њихово постојање предвиђају теорије о тамној материји и космолошке симулације. CDG-2, каже дотични научник, технички је готово тамна галаксија, али помиче границу ка телима којa су још слабијег сјаја него што се сматрало.
Да би нову проучили, астрономи су користили податке са поменутог телескопа, свемирске мисије Еuclid Европске свемирске агенције и телескопа Subaru на Хавајима. Kључну улогу имало је тражење кугластих скупова – густих, сферних гомила врло старих звезда. Они остају светли чак и када је галаксија око њих врло бледа, а ранија истраживања показала су везу између њиховог постојања и тамне материје у галаксијама. У случају новоопажене су уочили четири кугласта скупа у јату галаксија Персеј, једном од најмасивнијих у свемиру. Око њих су приметили слаб сјај који упућује на постојање галаксије. Будући да наведена има врло мало звезда, научници закључују да масу потребну за одржавање кугластих скупова на окупу осигурава тамна твар. Ли објашњава да су веће околне галаксије вероватно рано одузеле овој водоник потребан за стварање нових звезда: „Материјала за стварање звезда више није било, па су остали готово само хало тамне твари и четири кугласта скупа”. Ова галаксија има тек 0,005 посто сјаја Млечног пута. Док је укупни сјај наше око 20 милијарди пута већи од Сунца, она светли око шест милиина пута јаче.
Нил Делал из Периметер института за теоријску физику у Kанади, који није учествовао у истраживању, истиче да су такве галаксије важне јер омогућују готово чист увид у понашање тамне материје. У великим галаксијама с много звезда и гаса тешко је разлучити утицај обичне твари од утицаја тамне. У изузетно бледим попут ове таквих сметњи готово да нема, па се својства тамне материјемогу проучавати прецизније. Роберт Минчин из Националне радио-астрономске опсерваторије у САД наглашава да је занимљив и сам начин открића тражењем кугластих скупова, уместо водоника радио-телескопима, што је досад био уобичајен приступ. Таква метода могла би уочити и друге врло тамне галаксије у будућности. За коначну потврду да је то доиста тамна галаксија потребно је прецизно измерити количину тамне твари, што је због велике удаљености веома захтевно. Истраживачи сматрају да би у томе могао помоћи свемирски телескоп Јаmes Wеbb.
(Илустрација НАСА)
(Индекс)
