Астрономи су збуњебу, јер је настала 700 милиона година после Великог праска, а пре галаксија. Међутом, славни Стивен Хокинг је ово наслутио још седамдесетих прошлог века.
Свемирски телескоп James Webb уочио је древну и готово голу црну рупу за коју астрономи верују да је могла настати у делићу секунде након Великог праска, пише The Guardian. Ако се потврди да се ради о такозваној примордијалној црној рупи, теоријској класи небеских тела чије је постојање предвидео чувени физичар Стивен Хoкинг, али пре нису виђене, ово би откриће могло срушити превладавајуће теорије о свемиру. До сада се сматрало да су се звезде и галаксије појавиле прве, а да су црне рупе настале тек када су најраније звезде остале без горива и урушиле се под властитом гравитацијом.
Најновија опажања поменутог телескопа откривају гигантску црну рупу с ретким халоом околног материјала, која потиче од самог почетка космоса, што се чини неспојиво с досадашњим схватањем следа догађаја „Ова црна рупа је готово гола”, рекао је професор Роберто Мајолино, космолог са Универзитета Кембриџ и члан тима. „Ово је заиста изазовно за теорије. Чини се да се црна рупа формирала а да јој није претходила галаксија око ње.”
Претпоставка је да су примордијалне црне рупе настале у првом делићу секунде након Великог праска колапсом гушћих и топлијих подручја космоса. Према том сценарију, црне рупе различитих величина уткане су у ткиво козмоса готово од самог почетка и деловале су као гравитациони џепови око којих су се груписали прашина и гас, формирајући прве галаксије. Стивен Хoкинг је ову претпоставкуизнео седамдесетих година прошлог века, но без конкретних доказа произашлих из посматрања односно мерења, сматрала се спекулативном.Најновија осматрања усмерена су на малу црвену тaчку познату као QSO1, стару више од 13 милијарди година, из времена када је свемир био стар само 700 милиона година.
Научници су били збуњени како су те црне рупе постале тако велике толико рано у повести свемира, с обзиром на то да се обично претпоставља да оне почињу као мале и временом расту гутањем звезда. Упркос екстремној удаљености QСО1, астрономи су успели да прате орбиталну брзину вртложног халоа гаса и прашине. Мерење је открило да маса средишње црне рупе износи 50 милиона соларних маса, док је укупна маса околног материјала мања од половице те вредности. „Ово је у оштрој супротности са оним што посматрамо у нашем локалном свемиру, где су црне рупе у средишту галаксија, попут нашег Млечног пута, око хиљаду пута мање масивне од своје матичне галаксије”, објаснио је Мајолино.
Додатна анализа показала је да је материјал око црне рупе хемијски нетакнут, састављен готово искључиво од водоника и хелијума. Непостојање тежих елемената, који настају у звездама, додатни је доказ да у близини црне рупе није било значајног стварања звезда. „Ови резултати су промена парадигме”, нагласио је Мајолино. „Овде сведочимо о масивној црној рупи формираној без много галаксије, колико можемо рећи из података”.
Постоји и друга могућност, а то је непосредни колапс огромног облака гаса и прашине у раном свемиру у црну рупу. Међутим, такав сценариo захтева врло специфичне услове који нису уочени, због чега научници благо нагињу теорији о примордијалној црној рупи. Професор Ендрју Понтзен, космолог са Универзитета Дарам који није био укључен у истраживање, изјавио је: „Потврђено примордијално порекло црних рупа имало би дубоке импликације за темељне законе физике”. Додао је да је аргумент непосредан и да ће бити потребно време да се расправа реши: „За десет година, следећа генерација детектора гравитационих таласа, савршених за проналажење црних рупа широм целог свемира, решиће то питање.”
(Илустрација JWST/Nasa/Esa/CSA)
(Индекс)
