Danski astronom Tiho Brahe, najpoznatiji po svojim nebeskim otkrićima do kojih je došao u 16. stoleću, pre izuma teleskopa, bavio se i tada popularnom alhemijom te pripremao tajne sastojke za elitne klijente. Na čemu je tačno radio u alhemijskoj laboratoriji, smjštenoj ispod svojeg dvorca i zvezdarnice Uraniborg, svojevrsna je istorijska zagonetka. Naime, sačuvano je samo nekoliko njegovih recepata. Uraniborg, koji se nalazio na ostrvu Ven u blizini švedske obale, dobio je naziv po muzi astronomije Uraniji, a srušen je nakon astronomove smrti 1601.
Kare Lund Rasmusen iz Odseka za fiziku, hemiju i farmaciju na Unuverzitetu Južne Danske odlučio je sprovesti hemijsku analizu krhotina stakla i keramike pronađenih na mestu gđe se nekad nalazio Uraniborg. One su otkrivene u ostacima vrta koji je okruživao dvorac, a smatra se da stižu iz alhemijske laboratorije. U četiri komadića nađene su veće koncentracije određenih elemenata, poput bakra, cinka, žive, zlata i olova. No, naučnike je posebno iznenadilo otkriće neobičnog elementa koji nije bio poznat u tom razdoblju.
Rasmusen i saradnici su se zapanjili kada su u krhotinama uočili volfram. „Živa i zlato su se za vreme renesanse često koristili u lekovima, no pronalazak volframa je misterija”, kazao je Rasmusen, a prenosi CNN. Alkemija, preteča hemije, imala je dve svrhe – proizvesti zlato i lekove. Alhemičari su pokušali dobiti zlato od manje vrednih metala i minerala. „Tada se nije znalo za volfram. Kako se onda ovaj element našao u krhotini iz alhemijske radionice Tiha Brahea?” dodaje Rasmusen.
Švedski hemičar Karl Vilhelm Šele je 1781, više od 180 godina nakon Braheove smrti, otkrio volframovu kiselinu u mineralu. Nedugo nakon toga su španski hemičari Huan Hoze i Fausto d’Elhiar i de Suviza uspešno izolovali ovaj element. Moguće je da je volfram stigao u Braheovu laboratorij preko nekog minerala, a možda ga je sam Brahe, da to i nije shvatio, izdvojio tokom eksperimenata. Postoji i mogućnost da je danski astronom naišao na volfram proučavajući rad njemačkog mineraloga Georgiusa Agrikole, koji je u toku topljenja kalaja naišao na neobičnu materiju.
Agrikola je u svojoj knjizi iz 1546. De Natura Fossilium tu tvar nazvao – volfram. „Možda je Tiho Brahe čuo za to i znao za volfram, ali to ne možemo proveriti. Ovo je samo jedno od objašnjenja za pronalazak volframa u uzorcima”, zaključio je Rasmusen. Istraživanje Chemical analysis of fragments of glass and ceramic ware from Tycho Brahe’s laboratory at Uraniborg on the island of Ven (Sweden) objavljeno je u časopisu Heritage Science.
(Ilustracija Wkipedia/Lund Museum)
(Indeks)
