Smanjenje prinosa useva zbog oskudice kalijuma ima ozbiljne implikacije za globalnu prehrambenu sigurnost, jer to može dovesti do gladi, pothranjenosti i nestabilnosti u svetu.
Nedostatak kalijuma u tlu postaje sve veća nevolja koja ugrožava globalnu prehrambenu sigurnost, a prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature oko 40 posto obradivih površina u svetu suočeno je sa ovom oskudicom. Pored ostalog, to utiče na rast biljaka i prirodno oprašivanje, što dovodi do smanjenja prinosa useva. No, naučnici kažu da još nije prekasno, na šta ukazuje istraživanje u kojem je identifikovano šest ključnih činjenica za očuvali zaliha kalijuma i proizvodnju hrane.
Uz azot i fosfor, kalijum je potreban za rast biljaka. I dok su teškoće u vezi sa održivošću azota i fosfora naširoko poznate, kalijum ostaje u sjeni. Oko 20 posto poljoprivrednog zemljišta u svetu bori se s nedostatkom kalijuma, posebno u istočnoj Aziji, jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i subsaharskoj Africi. Globalno, više kalijuma iščezne tokom žetve – male količine au neophodne za svaki usev – nego što se dodaje poljima u vidu đubriva. Ova pojava poznata je kao iskopavanje hranljivih materija iz tla. Primerice, oko 75 odsto tla pirinčanih polja u Kini i 66 posto pšeničnog pojasa južne Australije nema dovoljnumo kalija. U Indiji nedostatak već uzrokuje manje prinose. I mada se čini da se to može rešiti jednostavnim dodavanjem više kalijuma, u stvarnost je daleko složenije.
Kalijum se izdvaja iz kalijeum karbonata (potaše), minerala nalik kristalu koji se nalazi u slojevima podzemnih stena. Svetske rezerve koncentrisane su u nekoliko zemalja, što znači da se većina oslanja na uvoz zbog čega su njihovi prehrambeni sistemi ranjivi na poremećaje u opskrbi. Kanada, Belorusija i Rusija zajedno poseduju oko 70 odsto svetskih rezervi potaše. Zajedno s Kinom te četiri zemlje proizvode 80 posto globalne proizvodnje i dominiraju međunarodnim tržištem kalijumoih đubriva vrednim 15 milijardi američkih dolara.
Cene potaše su varljive i dva velika porasta su zabeležena od 2000. godine. Prvi je bio 2009. godine, kada su se više nego utrostručile. Uprkos široko rasprostranjenoj zabrinutosti zbog nestabilnosti cena hrane uzrokovane đubrivom, preduzeto je malo radnji za zaštitu od budućih šokova. I rudarstvo potaše ima važan uticaj na okolinu. Kod svake iskopane tone kalijuma nastaju oko tri tone rudničkog otpada – uglavnom soli. To se obično ostavlja nagomilano u svojevrsnim planinama soli. Bez odgovarajućeg upravljanja tu so obično kiše isperu u okolne reke i podzemne vode gde se mogu znatno oštetiti ekosistemvi.
U 2021. je povećana potražnja za đubrivom, oporavak privrede nakon kovida-19, ruska invazija na Ukrajinu i sve veći troškovi goriva doveli do još jednog brzod porasta cena. Sankcije protiv Belorusije pridonele su poremećaju. Do aprila 2022. potaša je bila šest puta skuplja nego u januaru 2021. Cene su od tada malo pale. Nedostatak kalijuma u tlu ima niz negativnih posledica na rast biljaka. On je ključan element za fotosintezu, sintezu proteina i regulaciju vode u biljkama. Bez dovoljne količine kalijuma, biljke ne mogu rasti optimalno i postaju osetljive na bolesti i štetočine. Usto, oskudica u tlu utiče i na prirodno oprašivanje. Pčele i ostali oprašivači zavise od kalijuma za održavanje zdravlja i reprodukcije. Nedostatak u zemljištu dovodi do smanjenja broja oprašivača, što utiče na oprašivanje biljaka i oplodnju.
Smanjenje prinosa useva zbog oskudice kalijuma ima ozbiljne implikacije za globalnu prehrambenu sigurnost, jer to može dovesti do gladi, pothranjenosti i nestabilnosti u svetu. Zbog svega navedenog istraživači pozivaju na hitne korake. Preporučuju: upotrebu kalijumovih đubriva na obradivim površinama, razvoj novih sorti biljaka koje su otporne na oskudicu i na podsticanje održive poljoprivrede. Upozoravaju da se još ne zna tačno kakav će uticaj povećanje koncentracije kalijuma zbog upotrebe đubriva imati na život u rekama i jezerima. U laboratorijskim studijama pokazalo se da je kalijum vrlo toksičan za brojne životinje. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu The Conversation.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
