Izuzetno dobro očuvan vunasti nosorog pronađen je u blizini reke Tirekhtjah u ruskoj Jakutiji. Zamrznuti leš je star 32.400 godina, a tim istraživača predvođenih Genadijem Boeskorovom iz Geološkog instituta za dijamante i plemenite metale je obavio analizu. Ovo biće nazvano Abyisky rhinoceros dalo je naučnicima unikatan uvid u prošlost, jer su mnogi delovi mekih tkiva, koža i vuna ostali neoštećeni u permafrostu.
Vunasti nosorog bio je velika, čupava životinja s dva roga, koja je živela u Evroaziji tokom pleistocena.Poznata je pod naučnim nazivom Coelodonta antiquitatis. Njegova kratka, svetla dlaka ukazuje da je uginula životinja imala otprilike četiri i po godine. Možda najviše iznenađuje masna grba na leđima. Ova anatomska posebnost nikada nije viđena kod vunastih nosoroga. Postojanje sličnih masnih naslaga kod vunastih mamuta ukazuje na to da su služile za izolaciju ili skladištenje energije. Prema istraživanju, analize vune su otkrile tragove vodenih buva i parazitskih rakova koji su izumrli na tom području.
Vunasti nosorozi su bili sisari koji su se hranili biljkama i naseljavali su severne delove Evroazije, posebno Sibir, milionima godina do svog izumiranja pre oko 10.000 godina. Nekada su bili uobičajen prizor, lutali su ledenim područjima kao i mamuti, vuci i pećinski lavovi. Uprkos velikom broju, pronađeno je tek nekoliko dobro očuvanih primeraka.
(Kliks)
