Астрономи су открили запањујуће небеско тело које одашиље јаке бљескове радио-таласа и рендгенског зрачења, сваки у трајању од два минута, који се понављају свака 44 минута, пише CNN.
Откриће доноси прекретницу у истраживању јер је то први случај у којем су рендгенски зраци повезани с телом које би могао припадати новој класи небеских тела познатих као радијски транзијенти с дугим периодом понављања. Прво такво тело открили 2022 а до данас их је забележено мање од десет. „Радијски транзијенти с дугим периодом понављања (long-period radio transiente, LPT) су нова група космичких тела која емитују јаке радијске бљескове сваких неколико минута до неколико сати”, рекао је др Енди Ванг, доцент из Института за радио-астрономију Картен у Аустралији. „И даље не знамо шта су тачно та тела, ни како производе тако необичне сигнале.”
Тело,азвано ASKAP Ј1832–0911, налази се око 15.000 светлосних година од Земље, у нашој галаксији. Рендгенско зрачење, откривено помоћу Насиног телескопа Chandrа, могло би помоћи астрономима да боље разумеју природу ових тела и њихово пулсирајућее понашање. „Рендгенски зраци обично потичу из изузетно врућих и подручја пуних енергије, што значи да се с телом догодило нешто драматично”, додао је Ванг, главни аутор студије објављене ових дана часопису Naturе. „Ако та тела доиста могу емитовати рендгенско зрачење, које носи знатно више енергије од радијских таласа, то значи да су енергетски снажнији него што се мислило.”
Итраживачи сада покушавају да открију извор радијских и рендгенских таласа које одашињеASKAP Ј1832–0911, јер не одговарају ниједној познатој категорији небеских тела и да разјасне да ли је доиста то типични радио-транзијент с дугим периодом понављања или ексцентрични изузетак. Испрва се претпостављало да би то могао бити магнетар, густо звездано језгро с изузетно снажним магнетским пољем, или бели патуљак у бинарном систему са звездом, но ниједна од тих хипотеза није одговарала интензитету и промењивости радијских и рендгенских валова.
„Ово је потпуно различит од свега што смо досад видели”, наставио је Ванг. „Постојеће теорије не могу у потпуности објаснити шта то посматрамо. Откриће би могло указивати на нову физику или на нове моделе еволуције звезда”. У истраживању из марта ове године астрономи су радијски транзијент с дугим периодом понављања повезали с белим патуљком који у уској орбити кружи око малог, хладног црвеног патуљка. Међусобна интеракција ствара дугачке радијске бљескове. У том случају истраживачи су детектовали сигнале и у видљивом и инфрацрвеном спектру, који су одговарали радијским емисијама, што је указивало да би могле бити две врсте тела. Вангов тим, међутим, није уочио сличне сигнале код ASKAP Ј1832–0911.
Чарли Kилпатрик, коаутор раније студије, назвао је ново откриће узбудљивим. „Природа овог извора повезује најекстремније магнетаре и беле патуљке, што показује колико таква компактна тела могу бити екстремни”, изјавио је овај доцент у Центру за интердисциплинарна свемирска истраживања Универзитета Нортхвестерн у Илиноису. Ванг сматра да би будућа посматрања рендгенских зрака могла открити температуру и величину тела, што би помогло у одређивању његовог извора.
И досадашња открића већ су променила начин размишљања научника у вези са радијским транзијентима с дугим периодом понављања. Радиоастрономи редовно поматрају небо помоћу телескопа ASKAP (Australian Square Kilometre Array Pathfinder) у Западној Аустралији, којим управља научна организација CSIRO. Ванг и сарадници први сигнал забележили су у децембру 2023, а у фебруару 2024. тело је емитовало изузетно јаке радијске пулсеве.
„Мање од 30 познатих тела у свемиру досад је достигло такву јачину радијског зрачења”, подсећа Ванг. Рендгенски телескоп Chandra у том тренутку је снимао друго подручје, али је ухватио лудо светлу фазу емисије рендгенског зрачења овог тела. „Откривање да ASKAP Ј1832–0911 емитује рендгенске зраке било је попут проналаска игле у пласту сена”, нагласио је Ванг. „Он има широко видно поље, док Chandrа покрива само малени део ноћног неба. Имали смо срећу што су оба телескопа истовремено гледала исто подручје.”
За разлику од брзоротирајућих неутронских звезда познатих као пулсари, које емитују пулсеве у трајању од милисекунди до неколико секунди, ASКAP Ј1832–0911 пулсира свака 44 минута и у радијском и у рендгенском спектру. Kаснија посматрања телескопом Chandrа у августу 2024. нису показала никакво рендгенско зрачење, што сугеришр да је реч о привременом феномену. Тим је користио и инструмент CRACO (Coherent Radio Astronomy Core), који је недавносмишљенн за откривање брзих радијских бљескова, сигнала који трају свега неколико милисекунди, и других ретких космичких појава. CRACO може брзо обрађивати податке, препознати бљескове и прецизно лоцирати њихов извор.
„То је као да прегледате целу плажу сваког минута тражећи новчић од пет центи”, сликовито је описао др Kит Банистер, астроном и инжењер у CSIRО-у који је учествовао у осмишљавању инструмента. Но CRACO може открити и дуже радијске пулсеве и управо је захваљујући томе потврђено да се радијски сигнали понављају. Накнадна осматрања показала су да се и рендгенски бљескови понављају. „Подаци телескопа у САД, Јужној Африци и Индији, а и допринос научника из целог света, учинили су ово откриће истинским међународним потхватом”, закључио је Енди Ванг. „Откриће једног таквог тела наговешћује да их можда има знатно више”, подвукла је др Нанда Реа, професорка у Институту за свемирске науке и у Институту за свемирска истраживања Kаталоније. „Привремена емисија рендгенских зрака отвара нове увиде у њихову тајанствену природу.”
(Илустрација Ziteng (Andy) Wang/ICRAR)
(Индекс)
