Звезда која је почетком 17. столећа спектакуларно засијала на небу можда је била космички имигрант, супернова што потиче из друге галаксије, указује нова научна студија. Славни астроном и математичар Јоханес Kеплер у октобру 1604. године на небу је угледао нову, сјајну звезду. Седмицама је била толико блистава да се видела и дању, а ноћу је сјајем надмашивала Јупитер, пре него што је напослетку избледела и нестала.
Иако су Kеплер и савременици веровали да сведоче рађању нове звезде, данас знамо да је призор био управо супротан – силовита смрт звезде позната као супернова типа Ia. Ове спектакуларне експлозије, како описује NASA, догађају се у бинарним системима где сићушни, а изузетно густи бели патуљак краде материјал од своје звезде пратиље, најчешће црвеног дива. Kада бели патуљак сакупи довољно материјала и досегне критичну масу, отприлике 1,4 пута већу од масе нашег Сунца, покреће се неконтролисана термонуклеарна реакција. Резултат је голема експлозија која ослобађа невероватну количину енергије и светлости, управо онакву какву је Kеплер забележио.
Док се обичне супернове у нашој галаксији догађају сваких педесетак година, а оне типa Ia сваких 500, научници сада верују да би Kеплерова супернова могла бити представник још ређе појаве – ванземаљске супернове типа Iа. Ова интригантна претпоставка темељи се на идеји да је наш Млечни пут током своје дуге повести гутало мање, сателитске галаксије. Тим спајањем у нашу су галаксију стизале и звезде из других галаксија, својеврсни космички имигранти с другачијим својствима и путањама од домаћих звезда.
Будући да је Kеплерова супернова (означена као SN 1604) последња потврђена супернова виђена у Млечном путу, научници су управо њу узели као савршеног кандидата за анализу. Моделовањем путање и својстава звезде која је експлодирала, тим је дошао до запањујућег открића: њено кретање и енергија значајно одступају од свих околних звезда које припадају Млечном путу.
Звиезда која је експлодирала кретала се брже и по необичној, израженијој вертикалној путањи у односу на равнину галаксије. Такво понашање није типично за звезде настале унутар Млечног пута, већ се поклапа с карактеристикама звезда које су придошле спајањем с мањим, сателитским галаксијама. Иако још не могу са сигурношћу утврдити из које је тачно придружене галаксије стигла, аномалије су довољно јаке да сугеришу да звезда-претходница вероватно није била домаћа. „Управо такве супернове, настале од звезда које су у Млечни пут стигле спајањем галаксија, називамо ванземаљским суперновама типа Ia или, сликовитије, космичким имигрантима, објашњавају аутори студије објављене у часопису The Astrophysical Journal.
рема проценама тима, овакви догађаји су веома ретки ретки. Догађа се тек једна до три такве експлозије сваких 60.000 година. Потребна су даља истраживања да би се ова хипотеза потврдила. Ако је тачна, отвара могућност да сличне имигрантске супернове откријемо и у другим, далеким галаксијама.
устрација NASА)
(Индекс)
