Nakon što je godinama gubila masu u spirali smrti s crnom rupom, masivna zvezda doživela je svoj kraj eksplozijom. U sekundi je oslobodila više energije nego Sunce tokom celog životnog veka.
Astronomi su posmatrali katastrofalne posledice zvezde koja je odabrala pogrešnog plesnog partnera, dokumentujući ono što se čini kao nova vrsta supernove, što se dogodilo kada je masivna zvezda pokušala da proguta crnu rupu s kojom je bila u dugom pas de deux (plesu za dvoje).
Zvezda, koja je najmanje 10 puta masivnija od našeg Sunca, i crna rupa slične mase bile su gravitacijom povezane jedna s drugom u onome što se naziva binarni sistem. Ali kako se udaljenost što ih je razdvajala postupno smanjivala, čini se da je ogromna gravitaciona sila crne rupe iskrivila zvezdu – rastegla je njen sferni oblik – i isisala materiju pre nego što je uzrokovala eksploziju.
„Uhvatili smo masivnu zvezdu u kobnom tangu s crnom rupom”, izjavio je astrofizičar Alegzander Gagljano iz Instituta za veštačku inteligenciju i temeljne interakcije američke Nacionalne zadužbine za nauku smeštene u Tehnološkom institutu Masačusets (MIT), koautor studije upravo objavljene u časopisu Astrophysical Journal. „Nakon što je godinama gubila masu u spirali smrti s crnom rupom, masivna zvezda doživela je svoj kraj eksplozijom. U sekundi je oslobodila više energije nego Sunce tokom celog životnog veka.”
Eksplozija se dogodila oko 700 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Svetlosna godina je udaljenost koju svetlost pređe u godini dana, odnosno 9,5 milijardi kilometara. „Gravitacione sile tela bile su zapravo slične jer mislimo da su imali slične mase. Ali zvezda je bila mnogo veća i u procesu gutanja crne rupe, dok je crna rupa s nje odvlačila materijal. Zvezda je bila velika, ali naduvana, a crna rupa mala, ali moćna. Crna rupa je na kraju pobedila”, objasnio je Galjano.
Naučnici nisu sigurni u tačan mehanizam koji je uzrokovao supernovu. „Nije jasno izaziva li izobličenje nestabilnost koja podstiče kolaps zvezde, a zatim crna rupa brzo pojede preostali zvzdani materijal, ili crna rupa potpuno rasparčava zvezdu pre nego što postane supernova”, dodala je astrofizičarka sa Univerziteta Harvard i glavna autorka studije Ešli Viljar. „Crna rupa je na složene načine privukla i transformisala zvezdu.”
Binarni sistem započeo je s dve masivne zvezde koje su kružile jedna oko druge kao kosmički pratioci. No jedna od dve zvezde je doživela kraj svojeg prirodnog životnog ciklusa i eksplodirala u supernovu, a njeno jezgro se urušilo i formiralo crnu rupu, izvanredno gusto nebesko telo s gravitacijom toliko jakom da čak ni svetlost ne može pobeći. „Ovaj događaj otkriva da neke supernove mogu biti podstaknute crnim rupama, dajući nam nove uvide u to kako pojedine zvezde završavaju svoj život”, istakla je Viljar.
Zvezde koje su najmanje osam puta masivnije od Sunca čini se da su predodređene da završe svoj život kao supernove. One s masom najmanje 20 puta većom od Sunca formiraće crnu rupu posle eksplozije. Algoritam veštačke inteligencije dizajniran za skeniranje neobičnih eksplozija u svemiru u stvarnom vremenu prvi je otkrio početak eksplozije, dajući upozorenje koje je omogućilo astronomima da odmah sprovedu naknadna posmatranja. Do trenutka kada je eksplozija završila, osmatrali su je brojni zemaljski i svemirski teleskopi. „Naš algoritam veštačke inteligencije omogućio je da pokrenemo sveobuhvatnu posmatračku studiju dovoljno rano da bismo prvi put zaista videli celu sliku”, opisao je Galjano.
Osmatranja zvezde, datirana četiri godine pre supernove, otkrila su sjajne emisije za koje astronomi veruju da su nastale kada je crna rupa usisala materijal sa zvezde. Na primer, čini se da je spoljni vodonikov sloj zvezde otkinut, otkrivajući sloj helijuma ispod. Naučnici su posmatrali sjajne emisije nakon eksplozije dok je crna rupa konzumirala preostale zvezdane krhotine. Na kraju je crna rupa postala masivnija.
Sistemi koji grupišu dva ili više pratioca prilično su česti. Neki od višestrukih imaju crnu rupu kao jednog od sledbenika. „Naš zaključak je da na sudbinu zvezda neverovatno utiče njihov pratilac – ili pratioci. Ovaj događaj nam daje uzbudljiv uvid u to koliko dramatično crne rupe mogu delovati na smrt masivnih zvezda”, zaključio je Alegzander Galjano.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
